Читај ми!

Невоље у Барбиленду – политика рода између еманципације и сегрегације

Гошћа: Јована Папан

Комедија Барби Грете Гервиг, посвећена популарној дечјој играчки, подсетила је целу планету на стара времена када је Холивуд са лакоћом могао да мобилише глобалну јавност да гледа исте филмове, носи исту одећу и расправља о истим темама. Разлог због кога је филм о Барбици изазвао толику буру у светској јавности (и на светским благајнама) у великој мери била је дискусија која се повела између представника западне „освешћене“ (woke) левице и „утемељене“ (based) деснице око тога да ову бритку и интелигентну комедију треба интерпретирати као пропаганду, или као критику модерног западног феминизма и политика родног идентитета.

Филм Гервигове баца публику у средиште ове велике полемике, тематизујући на први поглед несклад између ушећереног и ружичастог феминизма индустрије производа намењених женама (у које спадају и Барбике) и америчке корпоративне и финансијске олигархије којом и даље у огромном проценту управљају мушкарци. Прича, међутим, има кудикамо више слојева и бави се низом актуелних тема, суочавајући реалне проблеме жена са инфантилношћу и шаблонизованошћу актуелне феминистичке идеологије, али и номиналну доминацију „патријархата“ са „емаскулацијом“ мушкараца у глобалној популарној култури. Истовремено, „свет жена“ („Барбиленд“) и „свет мушкараца“ („Кеновина“) приказује се као наглашено сегрегиран и осуђен на међусобни конфликт и неповерење.

Како се подизање родне самосвести укршта са конзумеристичком индоктринацијом, како су полови од биолошке категорије постали културни идентитет, ко носи розе, ко воли аутомобиле, а ко се игра са Барбикама, питаћемо културолога, уредницу портала „Детињарије“ и ауторку књиге Политика за децу Јовану Папан.

Аутор емисије: Никола Танасић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом