Бошњачка елита три деценије од промовисања бошњачког националног идентитета идентитета

Саговорници: Ненад Кецмановић и Синиша Љепојевић

Недељу дана пре него што је конгрес интелектуалаца у Сарајеву, крајем септембра 1993. године, прихватио „бошњаштво” као националну идентификацију, „Змај од Босне”, гласило СДА писало је да „ко се сматра Бошњаком не може бити Муслиман”. Мало касније, управо је Странка демократске акције постала највећи заступник бошњачке идеје, а њен лидер Алија Изетбеговић највећи Бошњак.

Без обзира на овај непринципијелни обрт, политичка, верска и интелектуална елита муслимана, новопрокламованих Бошњака, добила је идентитетски профил на коме је грађена ратна и поратна политика најбројнијег народа у Босни и Херцеговини. Разумевање идеје Босне и бошњаштва остало је, међутим, и даље отворено. У постдејтонској Босни оно индиректно генерише перманентну политичку кризу, а бошњачке елите још не успевају да пронађу решење које би гарантовало „мирну Босну”.

О стању бошњачке елите три деценије од промовисања бошњачког националног идентитета, њеном односу према Србима и Хрватима, оптерећењима, идејама и тежњама, за Речено и прећутано говоре политиколог, професор Ненад Кецмановић и новинар и сенатор Републике Српске Синиша Љепојевић.

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.