Ка ренесанси културе: кинеска књижевност и култура у доба глобализације

„...главни медији у Кини концентришу се на стварање такозване ’меке моћи’. Примећено је да је Сијев ’кинески сан’ постао готово неодвојив од званично конструисане кинеске меке моћи. Ова ’мека моћ’ у великој мери промовише традиционалну културу, у којој се идеологија ’хармоније’ узима као јединствена за кинеску културну суштину, одступајући од западне модерности”.

„Током нашег критичког истраживања постало је јасно да кинески свет пролази кроз тешку културну рехабилитацију, ремонт инфраструктуре и надградње културне хегемоније државе. Ипак, како се тај циљ може постићи и како се може постићи права ’културна ренесанса’? Левичарски научници у Кини и иностранству тврде да галама о ’успону Кине’, са својим фанфарским успешним причама друштвених елита и пословних предузетника… не може дугорочно да се одржи политички без пораста кинеске ниже друштвене класе.”

„Можемо се присетити да нас Џозеф Нај обавештава да мека моћ једне земље… почива првенствено на три ресурса: њеној култури (на местима где је привлачна другима), њеним политичким вредностима (када је у складу са њима у земљи и иностранству) и њене спољне политике (када се виде као легитимне и када имају морални ауторитет).”

Ово су само неке тезе из завршног разматрања у књизи „Ка ренесанси културе: кинеска књижевност и култура у доба глобализације” Ванг Сијаопинга, која нас упознаје са превирањима у култури савремене Кине. Књигу је превео др Радосав Пушић, професор на Филолошком факултету у Београду и директор Института Конфуције.

Ауторка емисије: Светлана Јајић