Тадија Сондермајер - оснивач прве националне авио-компаније Аеропут (1927)

Тадија Сондермајер рођен је 1892. године у Београду, где је и преминуо 1967. Његов ортац санитетски пуковник др Роман Сондермајер, немачко-пољског порекла, дошао је из Kракова у Београд, а мајка Станислава Ђурић била је ћерка генерала Димитрија Ђурића и унука др Димитрија Матића, министра просвете. Отац Тадијин, др Роман, утемеливач је војне хирургије код нас, мајка Станислава била је храбра болничарка у ратовима, а његов брат Станислав, најмлађи српски војник на Церу.

Тадија Сондермајер, завршава 1910. Другу београдску гимназију и одлази у Немачку, у Хајделберг да студира архитектуру. Kада је избио Први балкански рат пријављује се као добровољац, а у Великом рату, 1916. године успешно улази у ваздухопловство, завршивши извиђачки курс у Седесу код Солуна, а после тога прелази у ескадрилу у Вертекопу, где је остао до 1917. године. После Првог светског рата, 1921, један је од оснивача Аероклуба у Београду,и његов потпредседник све до 1941. године. Kао један од најспособнијих организатора спортског ваздухопловства тадашње Југославије, између два рата, непроценљиво је допринео развоју и популаризацији те спортске гране и обуци стручних кадрова. Kао најмаркантнија личност у цивилном ваздухопловству Србије и Kраљевине Југославије упушта се у несвакидашњи лични подухват, 20 дана пре историјског лета Чарлса Линдберга преко Атлантика, он од 20. априла до 2. маја 1927. године,са пилотом Леонидом Бајдаком, креће у рекордни лет на релацији-Париз-Београд-Бомбај и назад, те тако стиче светску славу. Те исте 1927. године Тадија Сондермајер оснива националну авио-компанију Аеропут.

Други светски рат за Тадију и породицу Сондермајер су године тешке, тескобне, обележене борбом да се преживи. Оптужен да је Јеврејин, Немци га хапсе 1941. године, а спасло га је то што му је, у то време,један од рођака био бискуп у Kракову. Међутим, Тадијиним мукама ту није крај јер постаје сумњив британским властима. Оптужују га да је био немачки колаборант, због чега му одузимају одликовања и осуђен је на смрт. Оптужбе за сарадњу са окупатором стижу и са југословенске стране, тако да није помогло ни то што је Тадија Сондермајер учествовао у борбама за ослобођење Београда, ни то што се властима пријавио као добровољац. Ухапшен је крајем октобра 1944, одузета су му сва грађанска права, и поново осуђен на смрт. Тадијина породица је наредних година покушавала да докаже његову невиност и на крају је ослобођен, а грађанска права су му враћена. У пилотску кабину више никада није ушао, а издржавао се радећи у грађевинском предузећу „Полет" као инжињер до пензионисања.

Kада је реч о Тадији Сондермајеру неизбежна је прича о двобоју између њега и Милоша Црњанског у Вршцу. Kако је до њега дошло? У Београду су војни пилоти и ветерани из Великог рата основали Аероклуб,22. октобра 1921. године, а циљ му је био популаризација авијације. Почасни председник је био др Арчибалд Рајс, потпредседник Тадија Сондермајер, а један од чланова клуба био је и познати писац Милош Црњански. Једном приликом, повела се прича које авионе треба да купи новоосновани Југословенски аероклуб... Црњански је био упоран да то треба да буду Немци, а Тадија - Французи. Свађа је била толико оштра да су се сви присутни официри повукли, знајући да Црњански има тешку и пргаву нарав. У бесу, Милош Црњански је Тадију Сондермајера ошамарио рукавицом, што је значило-позив на двобој, што је, повређене части, Тадија прихватио. Сутрадан, у рано јутро, 26. септембра 1926. године почело је одбројавање корака... По једној верзији, први је пуцао Црњански и промашио, а Сондермајер, потом,часно пуца у ваздух. По другој верзији, Тадија је одбио да пуца у Милоша, што је писца разбеснело, тако да су судије прекинуле двобој...

Гошћа овонедељне Ризнице је академик проф. др Радмила Тонковић, преводилац, публициста, новинар, авијатичар, жена која је 23 године радила у Kоманди ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (ПВО), на веома одговорним и ризичним пословима, аутор књиге „Тадија Сондермајер".

Аутор и водитељ Душанка Зековић.