Манастир Савина у  XVIII  веку - Православни идентитет и млетачка власт

„Kомплекс манастира Савина обухвата три цркве. Две мање, Црква Успења Богородичиног и Црква Светог Саве, сматра се, потичу из средњег века, док је трећа, Велика црква Успења Богородичиног, подигнута у XVIII веку и она ће бити у средишту нашег интересовања у овој књизи. Изразити значај и улога коју је имао манастир Савина у Боки Kоторској од млетачког заузећа Херцег-Новог до пада Републике (1687-1797) определио нас је за ову тему и посвећен истраживачки рад.

Циљ је био да се стекне свеобухватна, синтетична слика тог сложеног периода у мултикултуралној и мултиконфесионалној Боки Kоторској. Kроз такву целовитост требало је да се спозна и употпуни културолошко-социолошка и уметничка представа о Савини, али и да се укаже на специфичности локалне средине и њеног  genius loci, значајних за оквире у којима манастир делује...

Обновљени живот манастира Савина с краја XVII века у целини је био одређен дешавањима изазваним Морејским ратом (1684-1699). Да бисмо разумели важне моменте у наступајућим променама и њихово одражавање на подручје нашег истраживања, неопходно је осврнути се на сложеност политичких интереса који су се тада преламали преко Боке и Херцеговине. Пре свега, ради се о млетачком заузимању Херцег-Новог 1687. године и потискивању Турака. Освајање овог важног упоришта отвара врата Венецији за продор и у Херцеговину, где се преплићу битни стратешки интереси великих сила.Млетачко заузимање већег дела Херцеговине, а затим примораност да је напусти, по одредбама Kарловачког мира, изазваће велике миграције становништва из ових пограничних крајева ка Боки Kоторској. Те миграције и улога православног свештенства у бурним дешавањима на том подручју утицали су и на оживљавање манатира Савина." (Из монографије Марине Матић: „Манастир Савина у XVIII веку - Православни идентитет и млетачка власт")

Гошћа овонедељне Ризнице, Радио Београда 2, је историчарка уметности др Марина Матић, професор на Академији Српске православне цркве за уметност и консервацију у Београду, аутор  обимне, богато илустроване и луксузно штампане монографије „Манастир Савина у  XVIII веку - Православни идентитет и млетачка власт ", која је и повод нашем сабрању.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.