Свети Јован Шангајски

Говори ученик Светог Јована Шангајског (Јована Максимовића), младог суплента Битољске богословије, свештеник Радосав Митић

Свети Јован Шангајски, јеромонах Јован Максимовић (световно име Михаил Борисович Максимовић) родио се 4. јуна 1896. у Русији, у Харковској губирнији, у месташцу Адамовски. Породица његовог оца избегла је у Русију са Косова и Метохије у 17. или 18. веку, а презиме у новој домовини никада нису мењали. После Октобарске револуције, Михаил, будући монах Јован, са мајком и сестром уточиште налази у Србији, где са два завршена факултета, прво, да би издржавао породицу, продаје новине. У Београду дипломира на Теолошком факултету, а у Миљковом манастиру код Свилајнца замонашује се 1925. Од 1929. године суплент је Богословије у Охридској епархији у Битољу. Поставши епископ Руске православне заграничне цркве, послат је у Кину, у Шангај, где је основао Сиротиште Светог Тихона Задонског. Револуција у Кини враћа га на европски континент, у Париз, где је постављен за владику западноевропског. Из Европе пребачен је са службом у Сан Франциско (1960) да би завршио градњу велике Саборне цркве Пресвете Богородице у Сан Франциску. У Господу се упокојио у Николајевској цркви у Сијетлу (2. јула 1966). За светитеља је проглашен (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске православне заграничне цркве у Сан Франциску.

У данашњем Храму, о Светом Јовану Шангајском говори протојереј-ставрофор Радосав Митић, бивши старешина Цркве Покрова пресвете Богородице у Београду, свештеник Цркве Ружице на Калемегдану, а као младић ученик Богословиje у Битољу, где су му учитељи били сада три канонизована светитеља - владика Николај Велимировић, Ава Јустин Поповић и, тада jеромонах, Јован Максимовић, руски емигрант, будући свети Јован Шангајски. Снимак је из тонског архива емисије Храм, забележен 1998. године.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић