Рајко Петров Ного

Можете чути како је своје стихове говорио Рајко Петров Ного

Рајко Петров Ного, рођен је 1945. у Калиновику, а преминуо је 2022. у Београду. Студије југословенске књижевности завршио је на Филозофском факултету у Сарајеву, а магистрирао у Београду. Био је члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

Објавио је књиге песама: Зимомора (1967), Зверињак (1972), Безакоње (1977), Планина и почело (1978), Лазарева субота (1989), На капијама раја (1994), Хајдучија / Мало документарних детаља (1998), Недремано Око (2002), Не тикај у ме (2008), Преко пепела (2015), књигу поетске прозе Јечам и калопер (2006), две књиге поезије за децу - Родила ме тетка коза (1977), Колиба и тетка коза (1981 / 1982), те више избора из поезије (На крају миленија, Зимомора, Лазарева субота и други дани, Лирика, Нек пада снијег, Господе, Најлепше песме Рајка Петрова Нога, Врата спаса, Није све пропало, У Виловом долу, Човек се враћа кући, У долу шушти јечам). Објавио је, између осталог, и књигу есеја Сузе и соколари (2003), те књиге сећања Запиши то, Рајко (2011), Запиши и напиши (2012).
Добитник је преко 20 књижевних награда: Бранкова награда, Змајева награда, Ђура Јакшић, Милан Ракић, Бранко Миљковић, Скендер Куленовић, Златни крст кнеза Лазара, Виталова награда "Златни сунцокрет", Меша Селимовић, Награда Вукове задужбине, Жичка хрисовуља, Извиискра Његошева, Печат времена, Ђуро Дамјановић, Деспотица мати Ангелина и друге.