Политичка криза, искуства и решења

Први вишестраначки избори после пада комунизма у Србији су одржани у децембру 1990. године. Био је то дуго очекивани и обећавајући повратак парламентарне демократије. Међутим сву власт, на изборима, узела је наследница комуниста, Социјалистичка партија Србије и њен лидер Слободан Милошевић. Само три месеца од избора, деветог марта '91. избиле су прве велике демонстрације против Милошевићевог режима. У неколико драматичних дана видели смо уличне сукобе, водене топове, гумене и праве метке, тенкове на улицама Београда. Пале су и прве жртве. Млада опозиција је на крају однела пирову пбеду у виду неколико оставки а Милошевић је закључио да је то био напад на Србију "вођен силама хаоса и безумља".

Kако су и почеле, политичком кризом, сталним сукобима и поделама деведесете су трајале и окончане уличним превратом петог октобра 2000. У новој етапи успон демократије заустављен је 2003. убиством премијера Ђинђића а политичка криза настављена на новим основама. Нови премијер, Војислав Kоштуница, индиректно се повукао са власти а нови лидер Борис Тадић 2012. губи изборе. Обновљена савремена српска демократија тада улази у нову етапу са Српском напредном странком на влашћу.

Стицајем историјских околности и природом политике унутрашња драматика се наставља а Србија сада већ више од три деценије проживљава перманентну политичку кризу. Једна од њих је управо у току. Да ли су феномени деведесетих посталии референтна тачка политичког живота и данашње Србије, зашто је тешко постићи унтрашњу стабилност, шта сугерише искуство у суочавању са политичким кризама и где се крију решења за Речено и прећутано говоре политички аналитичари, бивши народни посланик Ђорђе Вукадиновић и професор универзитета Дејан Вук Станковић.

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.