О националним читанкама

О предлогу израде националних читанки за основне и средње школе, а у складу са изменама Закона о уџбеницима, говорено је и током јавне расправе.

Одавно постоји идеја да се уведу националне читанке којима ће бити обухваћени садржаји из српског језика и књижевности, света око нас, природе и друштва, историје, географије, ликовне културе и музичке културе, али сада се већ постављају и одређена питања. Ко ће направити план на основу којег ће се писати читанке, прво је питање. Друго се препознаје у дилеми да ли за „добијање посла” подједнако могу да конкуришу и јавни издавачи и предузетници или друга правна лица која су регистрована за издавачку делатност у Републици Србији. И, напослетку, размишља се већ и о профилу аутора који ће знати да укажу на идентитетске садржаје.

И до сада су у уџбеницима обрађивани национални садржаји, али ‒ колико и како ‒ може се о томе дискутовати. А како би убудуће требало да буде?

О томе ауторка и уредница Мелиха Правдић разговара са проф. др Момчилом Павловићем, историчарем; др Виолетом Кецман, професорком српског језика, и са Горданом Кнежевић Орлић, председницом Извршног одбора Удружења издавача уџбеника Србије, проф. др. Миланом Распоповићем, физичарем, и уредницом у Заводу за Уџбенике и наставна средства, Јеленом Ивановић.