Три века библиотеке Српске патријаршије-Откривено благо

„Приликом Велике сеобе Срба под вођством Арсенија III Чарнојевића, у Угарску под управом Хабзбуршке монархије избегло је преко 40.000 људи. Избегли Срби су са собом понели драгоцености – кивоте са моштима, иконе и друге уметничке предмете.

Што се тиче књига, њих су из Пећке патријаршије понели у ограниченом броју, јер су веровали да је сеоба привременог карактера. У Библиотеци Пећке патријаршије било је пуно српских и грчких књига, као и по манастирима широм Србије, које су, већином, по доласку Турака биле уништене. Само је мали број њих сачуван до данас… Библиотека Српске патријаршије зашла је у четврти век свог постојања…

Утврђено је да се Патријаршијска библиотека у организационом смислу није равномерно и сукцесивно развијала. Било је периода успона и падова, времена када није имала скоро никакав смештајни простор, као што је било у Сремским Карловцима од 1706. до 1737. године…

Најдужи део њене историје и није везан за развој на српском тлу, већ у различитим државама, због чијих је закона и административних мера много пута мењала и службени назив (Архиепископска-митрополијска библиотека, Архиепископска-митрополијска-патријарашка библиотека, Карловачка патријарешеска библиотека, Народна библиотека, Патријаршиска библиотека, Библиотека карловачка, Дворска библиотека, Патријаршиска библиотека у Карловцима, Стара архиепископско-митрополијско-патријарашка библиотека у Сремским Карловцима, Патријаршиска библиотека у Београду и Библиотека Српске патријаршије)…

Један од најсветлијих делова њене историје био је период између два светска рата. Патријаршијска библиотека доживела је велики напредак за време патријарха Варнаве, који је, као велики поштовалац књиге, имао осећаја за њено организационо унапређење. Он је започео изградњу наменске зграде за Патријаршијску библиотеку у Сремским Карловцима, а премда је зграда завршена 1941. године, никада није усељена у намењени јој простор.

После трагичне судбине фонда Патријаршијске библиотеке за време Другог светског рата, фонд није враћен у Сремске Карловце, него у депое Српске патријаршије у Београду, у којима се налази до данашњих дана". (Ненад Идризовић: „Три века библиотеке Српске патријаршије-Откривено благо")

Гост овонедељне емисије Храм, Радио Београда 2, је ђакон др Ненад Идризовић (служи у цркви Светих апостола Петра и Павла, на Топчидеру, у Београду), начелник Одељења за чување и приступ фондовима у Народној библиотеци Србије, аутор обимне монографије „Три века библиотеке Српске патријаршије-Откривено благо".

Аутор и водитељ Душанка Зековић.