„Рената Улмански: Његово величанство: Случај“ и „Није човек ко не умре“

Недавно је у Kњажевско - српском театру у Kрагујевцу представљена монографија „Рената Улмански: Његово величанство: Случај“ коју је приредио редитељ Марко Мисирача. Чувеној глумици Ренати Улмански припала је Статуета „Јоаким Вујић“ за 2017. годину, коју по традицији додељује Kњажевско – српски театар за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, а монографија је пратећи део овог значајног позоришног признања. „Рената Улмански је омиљена глумица свих генерација, са вишедеценијском успешном каријером позоришне, филмске и телевизијске глумице. Позоришне сцене на којима је играла оплеменила је својом уметничком јединственошћу, бојећи драмске ликове особеним шармом и топлином“- пише у саопштењу жирија. О „омиљеној глумици“ разговарамо у Маскама са Марком Мисирачом.

У Звездара театру је 8. марта премијерно изведена представа „Није човек ко не умре“. Текст Велимира Стојановића (1940-1984), драмског писца, редитеља, позоришног и филмског критичара, режирао је Горчин Стојановић. Текст је Стојановић написао 1974. године на основу личних болничких искустава, потакнут вешћу да је пронађен лек против дијабетеса, која се испоставила као лажна. Праизведба комада је била у сарајевском Kамерном театру 1978. године, игран је на сценама у некадашњој Југославији, а премијера у Звездара театру је прво извођење у Београду. Ликови у драми, Иван, Душко и Рефик Селман, су пацијенти из различитих друштвених миљеа и управо „та врста сусрета светова у болници је узбудљива“ рекао је, између осталог, поводом премијере редитељ Горчин Стојановић, гост данашњих Маски.Уредник и водитељ емисије је Гордана Ђурђевић