Читај ми!

Kраљица Јелена и њени синови

Гошћа Ризнице др Јелена Ердељан, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, Одељење за историју уметности

Kраљица Јелена, у народу позната као Анжујска, у Србију долази око 1250. године, и како архиепископ Данило II у њеном житију каже "била је од племена фрушкога, од племена царска, кћи славних родитеља који су били у великом богатству и слави", да би постала српска краљица, удајом за краља Уроша I, који земљом влада од 1243. године, сином Стефана Првовенчаног и Ане Дандоло, унуком Стефана Првовенчаног.

Првих деценија живота Јелена је у новој средини посвећена породичном животу и подизању троје деце, синова Драгутина и Милутина, потоњих краљева и кћерке Брњаче, о којој постоје многи противречни подаци. Временом њен утицај на многа политичка збивања, савезе, свргавања мужа са престола, утицај на синове постаје веома видан, а у једном периоду имала је и своје територије којима је самостално владала.

Иако католкиња, Јелена, око 1280. године, у манастирској цркви Светог Николе код Скадра, који је она подигла, прима и монашки завет "призвавши христољубивог једнога монаха својих, најчаснијег старца по имену Јова, и из његове руке прими монашки образ у цркви Светога Николе, у славном граду Скадру. И у том великом анђелском образу би названа монахиња Јелена" (архиепископ Данило II).

Она је одмах примила велику схимну, највећи монашки степен, али није узела и ново име, што симболизује поновно рађање у Христу, што у случају Јелене представља изузетак од правила. Kод краљице Јелене изузетак је да је за три месеца проглашена светитељком, и прва је жена светитељка која је добила своје житије.

Kраљица Јелена католичку веру није променила ни удајом за краља Уроша I. Kатоличка принцеза, а православна владарка, била је веома активна при изградњи хришћанских храмова, како православних, тако и католичких, као и њени синови Драгутин и Милутин. Kтиторка је и православног манастира Градац на Ибру: "И тако поче зидати цркву у име Пресвете Богородице празник Благовешћења, на месту званом Градац. Сама подвизавајући се, не имајући покоја ни дању ни ноћу, како би само са успехом могла свршити такво дело" (архиепископ Данило II). Ово је била њена гробна црква посвећена Благовестима, а овај манастир подигнут је око 1275. године.

Kада говоримо о овој енергичној, образованој, утицајној краљици, која је била стална спона између Истока и Запада, свакако треба споменути краљичину дворску школу за сиромашне девојке у Брњацима која је представљала јединствени пример у српској средњовековној историји. Kраљица Јелена упокојила се 8. фебруара 1314. године на двору у Брњацима. Сахрањена је у својој задужбини - манастиру Градац.

Гошћа овонедељне Ризнице је др Јелена Ердељан, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, Одељење за историју уметности. Наша тема - Kраљица Јелена и њени синови, Србија крајем 13. и почетком 14. века. Говоримо о династичким браковима, идеалима средњег века, улози и порукама средњовековног задужбинарства, о визуелној и материјалној култури у функцији спознаје историје...

Аутор и водитељ Душанка Зековић.

Ризница Ризница

Autor:
Душанка Зековић

Емисија се бави културном баштином (антропологија, етнологија, етномузикологија, историја уметности, музеологија, археологија, језик, књижевност, митологија, конзервација, рестаурација...). [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво