Марија Ћалић: „Црно сунце”, Галерија Коларчеве задужбине

Конструисање живота као вид уметничког израза, а које је Бодријар назвао симулакрумом, започето је у периоду постмодерне као одговор уметника на симулацију реалног живота коју су нам понудили политика и медији. У реализацији симулакрума, уметници су прибегавали различитим стратегијама ‒ од потпуне изградње фиктивног, преко ослањања на једну или две реалности као почетне елементе, до „реконструисања" познатих чињеница, а што је и основа концепта пројекта „Црно сунце".

„Дела настала за целину „Црно сунце" подстакнута су проналаском обимне фотографске грађе распоређене у кутије за слајдове купљене на београдској Каленић пијаци. Стотине колор снимака садрже визуре кретања непознате породице кроз екстеријере и амбијенте Западне Африке, претпоставимо 1968‒1969. године. По свој прилици, ради се о породици лекара из бивше Југославије, у мисији здравствених служби у Акри, али и њиховом пропутовању кроз пределе и градове држава Того, Нигер и Бенин, уз језеро Волта, уз обале океана и путевима који воде ка џунгли. Мањак сазнања о тим приватним налазима одводи ме ка претпоставци географије снимљених места, личностима и њиховим доживљајима. Уједно се поставља питање и намеће могућност коришћења фотографије као средства за обликовање накнадне, имагинарне, домишљене реалности", записала је Марија Ћалић у каталогу изложбе.

Једна реалност која се некад одвијала омогућила је уметници уношење слојева могућег, замишљаног и другачијег живота, које у реконструкцију уноси подсвест, јер поредак личне историје не расветљава све слојеве стварности, нити је могуће сагласити се око јединственог доживљаја места и збивања у њему. Управо због тога, у интеракцији са садашњим временом настају нове слике сложенијих простора и односа, које су приказане на изложби кроз различите начине презентације.

Гошћа ће бити уметница Марија Ћалић.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.