Црква и рачунање времена

Данас Божић прослављају цркве Западног хришћанског обреда као и неке православне цркве (Грци, Румуни, Бугари, Цариградска патријаршија, Александријска и Антиохијска патријаршија, кипарска и пољска црква), а 13 дана касније, 7. јануара, Рождество Христово прославиће Руска православна црква, српска, грузијска, Јерусалимска патријаршија, Света Гора и грчки старокалендарци.

У данашњем издању емисије Храм са др Радованом Пилиповићем, директором Архива СПЦ, историчаром и теологом, разговарамо о самом појму времена као и потреби и начину рачунања. Прва велика реформа је јулијански календар, или стари календар, који је увео Јулије Цезар 46. године п.н.е. (као замену за римски календар), а тај календар је затекла хришћанска црква.

Током емисије говоримо о византијској ери, постоји ли, често спомињани, посебни, српски календар Светог Саве, шта сведоче стари српски записи и натписи. Најкоришћенији календар, грегоријански, или нови календар, као модификација старог, јулијанског календара, уводи 1582. године папа Гргур XIII и на почетку је било реакција и критика у хришћанској цркви Западног обреда. У Краљевини СХС, нови грегоријански календар званично је прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10 јануара 1919. године.

У наставку Храма, са нашим гостом др Радованом Пилиповићем, објаснићемо покушај ревидираног или реформисаног јулијанског календара нашег великог математичара и астронома Милутина Миланковића који је пројекат Реформисаноф јулијанског календара предложио 1923. године, као члан делегације СПЦ, на Свеправославној конференцији у Цариграду. Рачунање датума Божића-догматско или календарско питање?

Аутор и водитељ Душанка Зековић.