"Употребљиво до" или "Најбоље употребљиво до"?

Иако храну коју једемо прво пробамо очима па онда и другим чулима, навикли смо да нам сваки производ буде декларисан роком употребе.

Али та одредница о квалитету и року употребе производа, у себи садржи много сложеније механизме од исправности хране. Она је последица релација: трговаца, потрошача и регулаторних тела у којем је потрошач увек на губитку. Крив је што баца храну, крив је што не разуме неразумљиве одреднице о квалитету, крив је јер не разуме нелолојалну конкуренцују на тржишту. Да ли ознака "употребљиво до" или "најбоље употребљиво до" значи озбиљну разлику у количини хране која се баца или је само маркетиншки трик за потрошаче, који ће по истој цени јести мање квалитетну храну, јер је могуће да се роба која не може да се прода у оптималним роковима складишти да би се касније опет износила на тржиште, нека су од питања за наше саговорнике: др Даницу Зарић директорку института "ИХИС нутриционизам" и Петра Богосављевића, председника Удружења потрошача Београда.

Аутор и водитељ: Дијана Ивановић