Имагинарни и стварни Албанац

Александар Павловић и Петар Ристановић

На устоличењу у Пећкој патријаршији, прошле недеље, патријарх Порфирије позвао је на мир са Албанцима. Мир и само мир и то пре свега са првим суседима. Патријарх је позвао све вернике да се моле за сву браћу и сестре, сународнике, за оне са којима живимо и пре свих за „браћу Албанце".

Ова синтагма „браћа Албанци", изречена у хришћанском духу и вери, одавно се није чула у јавном простору, посебно на тако важном месту и у овако значајном тренутку. Разлози су многобројни и дубоко укорењени у историји српско-албанских односа. Новија историја оптерећена супротстављеним интересима, перманентним сукобима, политичким и правим ратовима произвела је стање колективног неповерења, нетрпељивости и непријатељства.

Иако је уопштавање ризично извесно је да је Албанац постао архетип националног непријатеља. Kада је и како до тога дошло, шта је реално, а шта имагинарно у перцепцији Албанца у српској јавности и обратно, могу ли Срби и Албанци прихватити патријархов позив и превазићи непријатељство за Речено и прећутано говоре Александар Павловић са Института за филозофију и друштвену теорију и Петар Ристановић са Института за српску културу Приштина.

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић