Гордана Станишић "Зенитистима целог света", каталог, Народни музеј Србије

Студијским текстом она је сагледала контекст Зенитизма у авангардној уметничкој сцени Југославије и Европе двадесетих година прошлога века, нагласивиши пре свега јединствену улогу самог Љубомира Мицића. Кроз његове ставове, активности и текстове, па и саму личност, анализиран је његов допринос у укључивању наше уметничке сцене у тадашња авангардна дешавања, пре свега у средњоевропски експресионизам а потом и у свеприсутнији конструктивизам. У другом сегменту каталога, који су приредиле Евгенија Блануша и Јасмина Цукић, уз репродукције дела која чине заоставштину Љубомира Мицића у Народном музеју у Београду, публикована је и биобиблиографија сваког заступљеног уметника.

Репрезентативна изложба "Зенитистима целога света" која је трајала у Народном музеју Србије од 28. децембра 2021. до 10. априла 2022, уприличена је поводом стогодишњице од изласка првог броја часописа Зенит, а како би се јавност још једном подсетила на авангардна дешавања на нашој уметничкој и културној сцени једног од најинтригантнијих периода 20-ог века.

У револуционарном заносу иницираном социјалним и културним превирањима, којима је била захваћена Европа у годинама после Великог рата, у "борби за човечност кроз уметност" а с циљем пропагирања хуманизма, антиратне политике и идеје интернационализма, Љубомир Мицић, писац, критичар и преводилац, покренуо је у Загребу 1. фебруара 1921. године прво југословенско, књижевно-уметничко авангардно гласило "Зенит", као интернационалну ревију за уметност и културу. Од почетка, Мицић је кроз овај часопис пропагирао дешавања на тадашњој авангардној сцени Европе, од футуризма, кубизма и експресионизма до конструктивизма, а истовремено кроз радикалне текстове и пароле, иритирао културни али и политички естаблишмент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Због таквог става Мицић је био приморан да 1923. премести седиште "Зенита" из Загреба у Београд. Ни нова средина такође није имала разумевања за Мицићеве екстремне ставове и наступе, па је 1926. часопис био дефинитивно забрањен а Мицић приморан да емигрира у Француску. Но, и поред свега, "Зенит" и зенитизам као уметничка идеја и Мицићева оригинална творевина стекли су велики углед у иностранству,

Зенитова колекција уметничких дела увећавала се и поклонима бројних авангардних уметника, што се могло видети на великој изложби Прве авангардне уметности у Београду 1924. године. Као подсећање на овај интригантан период наше културе и контраверзну личност Љубомира Мицића, а поводом изласка из штампе каталога "Зенитистима целог света" данас репризирамо разговор с ауторком Горданом Станишић, вођен поводом отварања изложбе.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић