„Зенонов пут" и „Гробно место за ненаписане песме"

Роман „Зенонов пут" Корнелија Кваса, професора светске књижевности на Филолошком факултету у Београду, бави се односима стварности и фикције, истине и привида, те различитих врсти моћи које приповедач доживљава и спознаје на путовањима кроз различите европске и америчке градове у којима борави на научним конференцијама. Ово је роман са елементима путописа, есеја, лирских евокација и крими заплетом, којим се твори роман у роману. У њему је остварена богата интертекстуална мрежа са светом уметности, посебно књижевности. Колико је класичан приступ књижевности као естетској творевини данас привилегован начин образовања, на којим поетичким равнима се проблематизује питање идентитета, да ли је Зенонов парадокс по коме путник никада не окончава путовање у овом делу разрешен, неке су од кључних тема романа, о којима разговарамо са писцем Корнелијом Квасом.

Биљана Миловановић Живак у својим актуелним књигама „Гробно место за ненаписане песме" и „Грмљавина је дуго трајала" покреће неке од универзалних, али како каже и најтежих тема, као што је тема љубави. У књизи „Грмљавина је дуго трајала" ова се тематика обрађује кроз различите односе и врсте љубави - брачне, породичне, пријатељске. Љубав има и „црно лице", док је с друге стране њен синоним праштање, о чему разговорамо са песникињом.
Књига „Гробно место за ненаписане песме", објављена двојезично - на српском и руском - између осталог, доноси песме о лирском субјекту, у којима је женско ауторство критички представљено из више углова. Један се односи и на тему мајчинства и поезије, која се ређе обрађује у савременој домаћој поезији. Да ли је Биљанина поезија због тога и феминистичка, у Гутенберговом одговору сазнајемо од ауторке.

Уређује и води Соња Миловановић.