У част хероја

Њен поднаслов је „Ероика", а заправо могла би се назвати и симфонијом анегдота - толико има прича о њеном настанку и посвети. О њој ће бити речи у трећој емисији циклуса Како слушати музику, посвећеног управо Бетовеновим симфонијама, који уређује и води Горица Пилиповић.
 
 
Једна анегдота је заснована на запису Антона Шиндлера о француском генералу Бернадоту, који је Бетовену дао идеју о одавању почасти највећем хероју епохе - Наполеону. Али, с обзиром на то да Шиндлер није срео Бетовена све до 1822. године, није могао знати детаље о 1803. години или још и ранијем периоду. Такође, Бернадот је у Бечу провео само два месеца током 1798, тако да је мало вероватно да је имао било какве везе са Бетовеном и Трећом симфонијом.
Друга анегдота се односи на Бетовеновог лекара Јозефа Бертолинија, који је причао како су Наполеонов марш на Египат, гласине о Нелсоновој смрти у бици код Абукира, те смрт енглеског генерала Аберкромбија, били инспирација за посмртни марш. Бертолини, међутим, такође није био међу Бетовеновим познаницима у то време, упознао га је тек 1806, а Трећа симфонија је завршена 1804. године. Дотични Наполеонов марш збио се 1798, а Нелсон је рањен у поморској бици код Абукира 1. августа те године. Претпоставка да је Бетовен већ тада имао детаљни концепт симфоније, исто је тако преузета као и тврдња да је победа генерала Аберкромбија над Наполеоном 21. марта 1801, имала било какве везе са контекстом „Ероике".
Најпознатија и највише препричавана анегдота је она како је Бетовен имао намеру да посвети симфонију француском харизматичном првом конзулу Наполеону Бонапарти. Упоређивао га је са великим конзулима старог Рима и сматрао да је он оличење узвишених идеја Француске револуције, којима се дивио. Речи легендарног диригента Артура Тосканинија довољно говоре о целој овој проблематици: „Неки кажу Наполеон, неки Хитлер, а неки Мусолини. За мене је то само Allegro con brio".