Речник бексрајног одрастања и Аутохипноза

Колико су речи пресудне у тумачењу човековог живота и разумевању његовог постојања, колико оне могу да опишу наша осећања тема је и "Речника бескрајног одрастања" књижевника Зорана Пеневског и илустратора Славимира Футра. Како би боље разумео поједине речи, Пеневски на почетку каже: "Поделио сам себе на дете и на одраслу особу и наговорио одраслог у себи да детету у мени објасни из почетка на шта га неке речи подсећају", и тек тада је "добро познати свет око мене почео да ми отрива неке нове слике..." Нове слике Пеневски је обликовао у веома краткој форми, а сликовно их осмислио Славимир Стојановић Футро. Зашто је било потребно малог и великог човека поделити да би се свет видео поново, у чему су једнаке а у чему различите интуиција детета и мудрост одраслог приликом спознаје света, о улози књижевности у продубљивању човекове осећајности, настављању традиције језгровитости исказа Душка Радовића разговарамо са Зораном Пеневским.

"Слике долазе из дубине/ над њима немаш утицај/ оне саме бирају/ кад ће и где да пробију// у стих" стихови у из песме "Опиљак" Ђорђа Деспића који илустративно предочавају две магистралне окоснице његове нове песничке књиге Аутопсихоза - сећање и песму. Сећање је највише везано за детињство, па се уз евокацију раног дечачког доба, те реконструкцију и промишљање садашњег идентитета песничког субјекта песма/књига непрестано тка. Ткање је тематски и фигуративни план ове Деспићеве књиге, који читаоца наводе на понирање у сопствено сећање.
А колико је песничко ткање вештина или надахнуће? Шта је у селекцији успомена свестан песнички чин? Колико је песма простор рационалних избора, или је она двојно пребивалиште - и рационалног и ирационалног, свесног и подвсвесног, нека су од питања о којима разговарамо са аутором Аутохипнозе.

Уређује и води Соња Миловановић.