Кубанска криза

Током Кубанске кризе пре шест деценија цео свет је напето ишчекивао да ли ће доћи до Трећег светског, нуклераног рата.

Опасност се осећала у ваздуху и била је реална.
У својим мемоарима оновремени генерални секретар КП СССР Никита Хрушчов пише да је идеја о размештању ракета на Кубу дошла до њега 1962. и то због Турске. Током посете Бугарској један од његових сарадника показао је на Црно море и казао да се на супротној обали у Турској налазе ракете способне да у року од петнаест минута нанесу удар главним привредним центрима СССР. Непосредно после повратка из Бугарске Хрушчов је у Кремљу почео разговоре о томе да на Куби треба разместити совјетско нуклеарно оружје. Кастро је брзо дао позитиван одговор совјетским делегатима.
Многи не знају колико је током 13 дана свет био најближе нуклеарном рату икада. Какве се историјске паралеле данас повлаче? Које су сличности а које разлике у односу на време од пре 60 година?
Американци су говорили да је Куба, на којој су биле постављене совјетске ракете, "њихово двориште". За Кремљ је Украјина данас свакако "руско двориште".

„Уколико сунце сутра изађе, биће то само због људи са добром вољом. То је све што је између нас и ђавола"(цитат из филма "13 дана").

О Кубанској кризи из перспективе ратних сукоба у Украјини говоре: Никола Милинковић, мастер студент на Факултету политичких наука и бивши члан редакције портала americkiizbori.rs и Александар Ивковић, политиколог

Аутор емисије: Душанка Петровић