Две нове књиге

У данашњем Златном пресеку представићемо нову књигу песникиње Нине Живанчевић „Номадкиње", у издању Уметничке галерије „Надежда Петровић" из Чачка, која нас ближе упознаје са 14 уметница са простора бивше Југославије. Доајенке српске савремене уметности Љубинка Јовановић Михаиловић и Косара Бокшан отварају студију Нине Живанчевић у којој ауторка подсећа на недовољно познате уметнице у нашој средини, а све због већ традиционалног немара према одсутнима.

Она се наставља текстовима о Марини Абрамовић, Евгенији Демниевској, Кирили Радовановић Фае, Весни Викторији и Весни Бајалској, Љубици Мркаљ, Оливери де Мајцен, Селени Вицковић, Јелени Мишковић, Елеонори (Беби) Брук, Лилији (Љиљани) Павловић Деар и Татјани Столповић.

Нина Живанчевић je такође и прозна ауторка, есејиста, критичар и преводилац, a живи и ради у Паризу. Сарађивала је са многим уметницима (међу којима је Ален Гинзберг), предавала је књижевност и теорију авангарде у САД, писала за бројне часописе и новине, предавала је авангардно позориште, филм и перформанс на Сорбони и на универзитету Париз 8. До сада бележи издања петнаестак поетских збирки на српском, француском и енглеском језику, као и више прозних књига и есеја. Добитница је многих књижевних награда, преводила је и уређивала бројне песничке антологије светског значаја, а и лично учествовала у њима.

Друга књига о којој ћемо говорити јесте „Стамбена архитектура Београда 1918-1941", а ауторка је др Владана Путник Прица, историчарка уметности и научна сарадница Филозофског факултета у Београду. Књигу су објавили Завод за заштиту споменика културе града Београда и Филозофски факултет. Истраживање стамбене архитектуре Београда у међуратном периоду ослања се на претходне доприносе бројних историографа, са покушајем дефинисања феномена који су се јавили између 1918. и 1941. године као директна последица развоја стамбене архитектуре. У историографији је мало студија посвећено намештају и опремању ентеријера у том периоду. Истраживање је обухватило узорак од 2.133 примера стамбене архитектуре на терену, а на основу којег је начињен ужи репрезентативни узорак од 566 досијеа са пројектном документацијом Историјског архива Београда у периоду од 2017. до 2020. године. Монографија је добила и признање 44. Салона архитектуре у Београду у категорији Публикације.

Владана Путник Прица дипломирала је 2009. године са темом „Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950)" код проф. др Александра Кадијевића. Докторску тезу „Архитектура соколских домова у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији" одбранила је 2014. године код истог професора. Ради као истраживач-сарадник на пројекту „Српска уметност 20. века - Национално и Европа" у научноистраживачкој организацији Филозофског факултета у Београду. Учествовала је на академским конференцијама у Србији и Француској и објавила је више научних радова у домаћим и међународним часописима.

Нина Живанчевић и Владана Путник Прица гошће су Златног пресека.

Емисију води Тања Живковић.