Сабрана дела Александра Ристовића и тема српска поезија у доба транзиције

Појавом трећег тома сабраних дела Александра Ристовића заокружен је велики подухват на објављивању књижевног опуса овог аутора: двадесетак песничких књига, једна поема, роман, поетска проза, бројни есеји о поезији.

Прва два тома приредили су Ана Ристовић, Марјан Чакаревић и Ален Бешић, а трећи још и Маријана Јелисавчић и Милена Граовац.

Рецепција Ристовићеног дела за време његовог живота и након смрти видно је другачија - од готово занемаривања до смештања у саме врхове срспке поезије. О таквом „случају Ристовић" пише Марко Аврамовић, аутор прве монографије о овом песнику (Не губећи из вида ниједно биће ни предмет), док исцрпне белешке о сваком тому доноси Марјан Чакаревић. Тако Сабрана дела представљају још једну значајну афирмацију Ристовићевог стваралаштва. О његовом месту у српској књижевности и раду на овом подухвату у Гутенберговом одговору разговарамо са Марком Аврамовићем и Марјаном Чакаревићем.

У Институту за књижевност и уметност у Београду одржан је Округли сто на тему српске поезије у доба транзиције. Непосредан повод је антологија „Речи и сенке: антологија новијег српског песништва (1991-2020)" коју је приредио Саша Радојчић, али су се теме односиле на различите аспекте поезије која се у последњих тридесет година објављује у Србији: поетичке, тематске, стилске, културолошке и идеолошке. Уз поједине увиде са овог скупа, чућемо од професора Михајла Пантића какви су изазови вредновања поезије данас, када се она изобилно пише и објављује, али недовољно цени у јавној сфери.

Уређује и води Соња Миловановић