Српска емиграција

Највећи ресурс којим данас српски народ располаже јесте његово биће које је изван отаџбине. Ако се зна да је између три и четири милиона Срба изван матичне државе, онда на тај ресурс можемо гледати у биолошком, економском, политичком, дипломатском, па чак и стручном и научном погледу. Начин на који ће држава искористити своје сународнике изван отаџбине не зависи само од дијаспоре, већ пре свега од установа наше државе.

У српској дијаспори имамо велике генијалце светског ранга. Поред Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића, Милеве Ајштајн, наше расејање је дало и осам власника Оскара, четворицу власника Пулицерове награде, 200 народних хероја САД, Канаде, Аустралије, оснивача НАСЕ, осниваче ЦИА, академике, масоне, конгресмене и сенаторе српског порекла, градоначелнике...

Различите историјске прилике терале су Србе да се нађу у улози миграната. Српска емиграција се дели на пет група, од средњовековних исељавања и сеоба, до избеглица од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо.

Треба додати још једну која се дешава пред нашим очима - исељавање високо-стручног и младог становништва пре свега у земље Европске уније. Забрињава и податак да више од 90 одсто исељеника нема намеру да се врати у Србију, већ за домовину себе и своје деце бира другу земљу.

О српској емиграцији од давнашњих до данашњих дана говори Радован Калабић, историчар, књижевник и публициста.

Аутор: Душанка Петровић