Читај ми!

Гордана Станишић "Зенитистима целога света", Народни музеј Београд

Гошћа: Гордана Станишић

У недељу увече у Народном музеју у Београду затворена је изложба "Зенитистима целога света" која је била отворена крајем прошле године,а на којој је била представљена заоставштина Љубомира Мицића која се чува у овој институцији. Изложба је приређена поводом обележавања сто година од објављивања првог броја часописа Зенит и покретања првог авангардног југословенског покрета зенитизма. Тромесечна пажња јавности је била заиста велика, како кроз посету музеју, тако и кроз медије, што говори о заинтересованости за овај период наше културе и уметности.

У револуционарном заносу покренутом социјалним и културним превирањима којима је била захваћена Европа у годинама после Великог рата, у "борби за човечност кроз уметност" а с циљем пропагирања хуманизма и антиратне политике интернационализма, Љубомир Мицић, писац, критичар и преводилац, покренуо је у Загребу 1. фебруара 1921. године прво југословенско, књижевно-уметничко авангардно гласило Зенит, као интернационалну ревију за уметност и културу.

Реформистички карактер Зенита огледао се, с једне стране, на идејно-стратегијском плану - у његовој програмској оријентацији и манифестној реторици (изворно левичарског профила), у естетици критицизма и порицања, бунтовнички провокативног, понекад и анархистичког оглашавања и понашања. С друге стране, оваквој концепцијској структури Зенита одговарао је и радикалан искорак у обликовању његовог визуелног идентитета. Слободне монтажне конструкције, експериментална семантичка и типографска решења, пропагандни и рекламни садржаји... били су иманентни сродним авангардним часописима из крила немачког експресионизма, италијанског футуризма, руског конструктивизма, супрематизма и дадаизма. Концепцијски и визуелно, Зенит је стекао запажен међународни углед међу програмским гласилима на авангардној сцени, а зенитизам се позиционирао на линију водећих активистичких покрета. Часопис Зенит је, уз све проблеме, излазио између 1921. и 1926. када су га власти забраниле, а Мицић емигрирао у Француску, наставивши пропагирање зенитизма на други начун.

На изложби су, поред документарне грађе (оригинална издања часописа Зенит као и публикације из Зенитове библиотеке, матричне плоче и плакати, брошуре и леци, албуми и фотографије, писма и лични предмети Љубомира Мицића, његове супруге Анушке и његовог брата Бранка (Мицића) Ве Пољанског), била приказана најзначајнија дела европских авангардних уметника тога доба, попут Архипенка, Мохољ-Нађа, Кандинског или Шагала и Ел Лисицког, али и домаћих - Јо Клека, Михаила С Петрова, Јована Бијелића, Августа Чернигоја...

Гошћа је ауторка изложбе Гордана Станишић.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару