Документарни филм - слике стварног живота

У почетку би документарни филм... Не треба заборавити да су прве покретне фотографије, које су 1895. године снимили Французи браћа Лимијер, биле документарног карактера. Они су својом камером снимали пределе, људе и живот који их окружује, а тај нови прозор у свет привлачио је тадашње филмске гледаоце пре свега као аутентични документ о стварности.

Сведоци смо пораста и продукције и квалитета и интересовања за дугометражне документарне филмове, и у свету и код нас.
Документарни филмови доносе сазнања о животу и свету. Та сазнања су, за многе, драгоценија од онога што нам доносе играни филмови из индустрије забаве. Документарни филмови успевају да забележе нешто што је непроцењиво - вредне призоре живота које чак ни моћна холивудска филмска индустрија не може да направи у тако аутентичном виду.

Реакције домаћих документариста на актуелне теме нису нарочито брзе. Тек сада стижу квалитетни филмови о деведесетим годинама прошлог века. Додуше, различито су обојени јер су, по правилу, друштвено-политички ангажовани и често зависе од погледа аутора на стварност и истину тога времена.

Додађаји у ратном и поратном периоду на Косову и Метохији, кроз слике и приче живих сведока, забележене камером и уобличене у документарни филм, лакше допиру до срца гледалаца. Снажнији од речи, од фактографије и статистике jeсу емоцијe, слике и аудио-визуелни записи који нас враћају у другачије време и поручују да не морамо да разумемо. Битно је да смо осетили.

Гости: Слађана Зарић и Горан Радовановић

Уочи премијерног емитовања прва два остварења великог серијала документарно-играних филмова под радним насловом „Досије Косово", ауторка Слађана Зарић каже да ће многи детаљи из тих филмова бити велико изненађење за гледаоце. Премијерно емитовање првог филма биће на годишњицу НАТО бомбардовања - 24. марта.

Документарни дугометражни филм „Чекајући Хандкеа", редитеља и сценаристе Горана Радовановића, сниман у Великој Хочи, имао је српску премијеру на 50. Фесту.

Аутор: Душанка Петровић