Османлије у очима српских писаца позног средњег века

„Слика султана Бајазита I у „Житију деспота Стефана Лазаревића" Константина Филозофа носи одређене противречности и није једнострана. Иако је Константин доживео Турке као поробљиваче српске државе, Бајазит је представљен углавном у позитивном светлу. Разлози за такав однос Константина према османском владару леже у природи односа Стефана Лазаревића са Бајазитом, као и владалачким особинама које је писац приписао султану. На основу Константинових исказа може се уочити да су османски владар и његов поданик временом развили присан однос, који је имао своје успоне и падове. Када се анализира опис Бајазита у хагиографији Стефана Лазаревића потребно је имати у виду ширу слику и узети у обзир време настанка самог списа и тадашњу перцепцију Бајазитове владавине и наглог успона османске државе који се подудара са епохом Стефановог кнежевања и борбом за политички опстанак Моравске Србије. С друге стране, сматра се да је управо у Бајазитово време и у оквирима османске државе доживео врхунац својеврсни исламско-хришћански синкретизам. У савременој историографији постоји тенденција да се, по многим особеностима и достигнућима нарочита, Бајазитова владавина, политика, па и држава, препознају као резултат прожимања различитих културних, етничких и верских елемената под окриљем овог владара." (Историјска перцепција султана Бајазита I у делу Константина Филозофа; Марко Шуица, Милош Ивановић).

У овонедељној Ризници о Османлијама у очима српских писаца позног средњег века говори историчар др Милош Ивановић, Историјски институт Београд.

Аутор и водитељ емисије Душанка Зековић.