понедељак, 28. феб 2022, 16:00
Преглед музичке недеље
За данашњу емисију Арс сонора Музичка редакција је припремила осврте на концерте Београдске филхармоније, пијанисте Александра Маџара, Мађарског националног ансамбла и концерта из серије АртЛинк.
У рубрици Јубилеји и годишњице обележавамо 230 година од рођења великог оперског композитора Ђоакина Росинија. Уредница је Горица Пилиповић.
Београдска филхармонија ће овом приликом обележити 90. рођендан велике композиторке Софије Губајдулине извођењем њене Поеме-бајке, а у другом делу вечери ће угостити вокалне солисте и Чешки филхармонијски хор из Брна јер је на програму Миса у це-молу В.А.Моцарта. Наш реномирани пијаниста Александар Маџар наставља свој циклус соната Лудвига ван Бетовена, а удружење АртЛинк овога пута организује концерт бразилског пијанисте Пабла Росија и наше младе виолинисткиње Дуње Каламир. Мађарски национални ансамбл наступа у Атељеу 212.
Постоји неколико необичних података у биографији Ђоакина Росинија, а један од њих је везан управо за његово рођење - било је то 29. фебруара 1792. Овај изузетни стваралац имао је и несвакидашње музичко образовање. Почео је да учи код сопственог оца, градског трубача у Пезару и док је он одсуствовао и као професор хорне на Болоњској академији, мали Ђоакино је узимао часове код извесног Ђузепа Принетија који се издржавао подучавањем чембала и дестиловањем алкохола. Кад су се Росинијеви преселили у Луго, близу Равене, дечакови учитељи музике постали су свештеници Ђовани Сасоли и посебно Ђузепе Малерби у чијој је палати постојала велика библиотека књига и партитура. Млади Росини је ту проводио дане учећи углавном на делима Хајдна и Моцарта. Отприлике у то време и његова мајка Ана, као солидна певачица, тзв. секонда дона, која је била принуђена да започне сценску каријеру како би издржавала породицу у тренутку кад су њеног мужа ухапсиле аустријске власти због његових републиканских уверења, дакле око 1802. Ана Росини почела је да води са собом свог сина на турнеје. То је било музичко образовање пар екселанс. До тренутка кад је, необично рано - у 14. години примљен на Болоњску академију, Росини је већ имао оперску сцену у крви. Али две године пре тога, једне вечери у Градском позоришту у Имоли, поделио је сцену с мајком на концерту на којем ће „грађанка Ана Росини певати арије, дует под пуним костимима са сопственим сином, и кантату коју је компоновао грађанин Ђоакино Росини, такође костимирану и у буфо стилу".
Коментари