О књижевном стваралаштву Силвије Плат

Брана Миладинов и Нађа Бобичић

„Умирање је уметност, као и све остало. Ја то чиним изузетно доброˮ ̶̶ стихови су песме „Женски Лазарˮ коју је четири месеца пре смрти написала Силвија Плат, једна од најважнијих америчких песникиња XX века.

Недавно је објављена постхумно састављена збирка прича „Џони Паника и Библија сноваˮ код издавачке куће Штрик. Неке приче су објављене у часописима за ауторкиног живота, а друге су нађене у рукописној заоставштини.

Силвија Плат је поезију почела да пише још у детињству, а приче у адолесцентском добу. Њена прва збирка песама „Колосˮ објављена је 1960. а свој први и једини роман „Стаклено звоноˮ објавила је под псеудонимом Викторија Лукас у јануару 1963. неколико недеља пре смрти.
Три збирке песама Силвије Плат ̶ „Аријелˮ, „Прелазак преко водеˮ и „Зимско дрвећеˮ ̶ објављене су постхумно, као и збирка прича, есеја и дневничких записа „Џони Паника и Библија сноваˮ. Поезија Силвије Плат овенчана је Пулицеровом наградом 1982.
Гошћа емисије Читач је књижевна теоретичарка Брана Миладинов.

Представљамо трећи број билтена који објављује књижевно удружење „Побуњене читатељкеˮ, у разговору са књижевном критичарком и чланом редације билтена Нађом Бобичић.

Емисију уређује и води Драгана Ковачевић.