Милица С. Богдановић: прва жена доктор историје код нас

У овонедељној Ризници говоримо о једној изузетној, заборављеној жени наше културе, историчарки Милици С. Богдановић (1882-1978) првој девојци која је 1907. докторирала на Свеучилишту у Загребу. Први доктор историје код нас Милица С. Богдановић је имала дуг, садржајан и значајним делом и радом испуњен живот.

Рођена је 1882. године у Линцу, где је њен отац, Симеон Синиша Богдановић, српски официр Војне границе, тада службовао. Убрзо прелазе у Загреб, где унука српског свештеника одраста. Уписује Филозофски факултет, историју и постаје прва жена која је докторирала. На почетку се бавила римском историјом, тако да 1908. излази њена прва књига која се бави царом Јулијаном Апостатом и његовим односом према хришћанству. Ради као професор гимназије и више школе. Први светски рат проводи у Женеви. После рата наставља професуру у Првој женској реалној гимназији и Вишој педагошкој школи у Загребу, а у, међувремену, била је професор и у Бања Луци. Друштвено стално ангажована, а као научница, учествује на многим међународним скуповима. Говорила је немачки, француски, енглески, руски, грчки и латински језик. На почетку Другог светског рата, као Српкиња, приморана је да се пресели у Србију, а ускоро је, 1942. године пензионисана као професор гимназије у Панчеву. После рата, у патриијаршијско-митрополитском архиву, у Сремским Kарловцима трага за прошлошћу 18. века. „Грађу за историју Београда 1717-1739" објављује 1958. године.

Увек очарана руском књижевношћу, преводила је Чехова, Толстоја и друге руске писце. Писала је поезију, а њене песме су објављиване у тадашњим, југословенским часописима, где се потписивала као Ирина Симеонова. Још док је живела у Загребу, њена љубав према Русији је овенчана књигом „Лав Толстој" (1928). Написала је биографију свога оца Симеона Синише Богдановића, официра и вишеструко надареног човека, а тај, необјављени, рукопис се чува у Архиву Матице српске. Други, необјављени рукопис, је у Архиву САНУ - Тешки, драги пут, псхолошко, филозофски огледи на 400 рукописних страна. За живота, до смрти, а поживела је 91 годину, Милица С. Богдановић, једнако је била посвећена друштвеном, књижевном и историјском раду. Највећи део њене заоставштине је у Архиву САНУ. Упокојила се у Београду 1978. године, али је, по сопственој жељи, сахрањена на загребачком гробљу Мирогој, поред својих родитеља.

О животу и делу Милице С. Богдановић (1882, Линц-1978, Београд) прве жене доктора историје код нас, првој девојци која је 1907. године докторирала на Свеучилишту у Загребу, говори проф. др Ивана Спасовић, историчарка Архива САНУ.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.