Перформанси и политика

Осим директног и (не)увијеног језика политичара, до грађана све чешће поруке о друштвеној стварности допиру алтернативним путевима, кроз учестале перформансе, карневале, графите, концерте и друге врсте јавних активности.

Заједнички им је именитељ снажна политичка порука: уметници и уметнице у својим радовима проговарају о положају жена, мањина, радника, обесправљених и других група, као и о темама попут неоконзервативизма, проблема јавних простора, корупције и других.

Политичке кампање су данас постале перформанс у којем је добра прича јача и важнија од било каквог програма. У јавном простору, који је засићен забавом и информацијама, политичари, да би допрли до публике, морају да пласирају причу. Све су чешћи перформанси у форми провокације. Колико су они израз општег друштвеног таласања и какав могу имати ефекат, односно колико наше друштво има слуха за њих?

Једна од најзначајнијих уметница данашњице Марина Абрамовић у Њујорку је примила Златну медаљу за заслуге, коју јој је, у име председника Србије, уручио амбасадор Марко Ђурић.

Најновији перформанс Марине Абрамовић озбиљно је заталасао друштвене мреже.

„Врати орден" ‒ порука је коју је на свом профилу на Инстаграму послао глумац Виктор Савић и изазвао лавину коментара, постављајући снимак провокативног садржаја.

Суштина свих питања јесте ‒ докле се може са уметничким слободама или шта ми то не разумемемо у савременој уметности? Да ли је степен провокације мерило успеха у уметничком, политичком и сваком другом облику друштвеног ангажмана?

Говоре: политиколог Вујо Илић и концептуални уметник Бранко Милисковић

Аутор: Душанка Петровић