Циклични ток историје

Никола Павловић и Тодор Вулић

Један од најутицајнијих књижевника XX века Хорхе Луис Борхес у есеју „Kружно време" напомиње: „Имам на уму схватање сличних, а не истоветних циклуса. Немогуће је саставити бескрајни списак ауторитета склоних овом схватању: мислим на Брахмине дане и ноћи... на Хесиодове златне људе, који се извитопере у гвоздене људе: на Хераклитов свет, који је из ватре рођен и којег ватра циклично прождире; на Сенекин и Хризипов свет, који нестаје у ватри да би се обновио у води; на Вергилијеву четврту буколику и Шелијеву сјајну прераду; на Kњигу проповедникову; на теозофе; на Kондорсеову децималну историју; на Френсиса Бејкона и Успенског; на Џералда Херда, Шпенглера и Вика; Шопенхауера и Емерсона; Спенсерове First Principles и Поово дело Eureka... Из тог обиља сведочанстава, довољно ће бити да наведемо оно које је оставио Марко Аурелије...

О посматрању историје као цикличног кретања, и проблематизовању прогресивистичког гледишта разговарамо са Николом Павловићем из Центра за културну обнову Археофутура и аутором студије „Заборављени закони историје - Древна будућност историјског циклизма" др Тодором Вулићем.

Емисију припрема и води Александар Дробац.

Насловна фотографија: Хорхе Луис Борхес