Српска црквена и световна елита у Хабзбуршкој монархији

У овонедељној Ризници говоримо где је било место Срба, српских елита у Хабзбуршкој монархији, у том једном врло компликованом и комплексном државном, правном оквиру њеног постојања, која је била састављена из пуно најразлиитијих области, различитих верских традиција, у којој су и Срби тражили своје место, најпре, за опстанак и еманципацију, а касније, за уздизање српске идеје о српском идентитету, култури и духовности. Чињеница је да су Срби чинили важан сегмент тог мозаика Хабзбуршке монархије, али,с друге стране, ту је било и других народа који су се много више питали, као што су Немци, Аустријанци, Мађари, Чеси, Словаци, Румуни... У таквим околностима Срби почињу, од краја 18. века, да војују своје битке, најпре, за своју самосталну територију, која је била аутономна у оквиру монархије, што је дефинисано Темишварским сабором, а потом, за све оно што ми данас схватамо и доживљавамо као Српска Војводина, и то је било исходиште и нека врста идеје водиље српских духовних и световних елита, а те елите су су чинили, на првом месту-архијереји, епископи Kарловачке митрополије, и наравно, грађанска класа, политичка и војна елита, јер не треба заборавити, да је број пуковника и генерала Срба у Хабзбуршкој монархији, у војсци, био не мали, и да су они,за опстанак монархије, крајем 18. века, имали веома значајну улогу.

Гост емисије Ризница је проф. др Горан Васин, Одсек за историју, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, са којим разговарамо о српској црквеној и световној елити у Хабзбуршкој монархији у 19. веку. Говорићемо о Србима у Монархији у време Наполеонових ратова и Првог српског устанка, периоду формирања Српске Војводине током Револуције 1848-1849. године, периоду окупације Босне и Херцеговине 1878. године и добу појачане мађаризације Срба под Хабзбурговцима, о Србима на ивици опстанка у Монархији током Великог рата.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.