Зашто је све мање простора за алтернативну културу?

Шта год да се деси остаће одредница - БИГЗ, односно нова српска сцена, која ће се реферисати на алтернативне уметнике, понајвише бендове који су у последњих двадесетак година стварали у згради коју је пројектовао Драгиша Брашован 1937. Десетине корисника ове зграде остаје без простора за рад и већ су иселили своја студија и опрему. Који су њихови захтеви? На скупу прошле суботе, на коме је било организовано и потписивање подршке оснивању удружења независних уметника речено је да од града не траже ништа бесплатно, већ само сигуран простор за рад, са кога их више нико неће исељавати. Сада, када је планирано да зграда БИГЗ-а ускоро постане пословни простор, бивши корисници апелују на градске власти да им омогуће нови простор и услове за рад. Градске власти обећавају да ће уметнике из БИГЗ-а позвати на разговор, али да је питање има ли град на располагању довољно велику зграду. Како се мењањем намене простора, силом тржишта, под притиском околности или можда небригом оних који одлучују мења клима у граду? Има ли метрополе без алтернативне културе? Да ли се она потискује немаром или намером?

Зашто је све мање простора за алтернативну културу, а зашто они малобројни који постоје једва опстају, у данашњој емисији говоре Немања Савић и Борис Властелица, музичари и досадашњи корисници БИГЗ-а, као и Лука Михајловић из Културног центра Квака 22. Такође, чућемо и која су прва обећања и идеје градске власти.

Емисију уређује и води Ана Вучковић Денчић