Тридесет година од деветомартовских демонстрација у Београду

Демонстрације 9. марта су на улице извеле око 100.000 људи, по граду је размештено више од 10.000 полицајаца, а београдски асфалт су газили и војни тенкови. Жестоки сукоби однели су два живота, а девети март се „прелио" у „плишану револуцију" и донео прве победе против Слободана Милошевића.

Излазак грађана на улице организовао је Српски покрет обнове, чији је лидер Вук Драшковић прогласом позвао на демонстрације ‒ „9. марта, тачно у подне, на Тргу републике" ‒ због хушкачког извештавања Телевизије Београд, која је тада први пут прозвана „ТВ Бастиљом".

Лидери опозиције су се пред налетом полиције склонили у Народно позориште, а са терасе тог здања Драшковић је демонстрантима издао команду „Јуриш!".

Тада су почели жестоки вишечасовни сукоби на улицама Београда.

Као и 5. октобар 2000, и деветомартовске демонстрације из 1991. године остале су само тиха успомена.

„Данас је само 9. март, све друге је различито", рекао би данас Вук Драшковић.

На крају, вреди подсетити и на речи Драгане Милојевић Срдић, једног од деветомартовских симбола, чија је слика како пркоси воденом топу са уздигнута три прста обишла свет: „Данас гледам скупштину. На власти су и ДС и СПС и СПО. Сви, сви, сви. А ја сам, сањајући другачију Србију, остала слика на беџу. Другачије вероватно и није могло. Сви превелики идеали претворе се у своју супротност."

Тридесет година касније о наслеђу деветомартовских демонстрација говоре: др Небојша Владисављевић, професор Факултета политичких наука, и Момир Турудић, заменик главног уредника недељника Време.

Аутор: Душанка Петровић