Милан Ненадић

Милан Ненадић (1947, Грковци код Босанског Грахова), након завршетка студија југословенских књижевности и савременог српскохрватског језика на Филозофском факултету у Сарајеву, започео је свој рад као слободни уметник.

Од 1974. године живео је у Београду, где је провео десет година, преселио се потом у Зрењанин, а од 1998. године је у Петроварадину, где и данас живи.

Oбјавио је преко двадесет књига поезије: Стефанос, Општи одар, Усамљена историја, Осветна маска, Књига четворице, Вриснула је мајка, Почињем да бирам, Дрхтање у своду, Венац за Гаврила, Уточиште, Средовечан соко, Угрушак, Општи одар и нове песме, Ноћна слика (Imagine nocturnǎ), Дивљи бог Балкана, Пола капи росе: изабране и нове песме, Камен са именом, Горко изобиље, Више од имања, Редна чаша, Укус пелина, Венац за Гаврила, завештање...Превођен је на готово све европске језике. Добитник је бројних награда и признања (Дучићева награда, Милан Ракић, Змајевa наградa, Кочићево перо, Бранко Ћопић, Лаза Костић, Ђура Јакшић, Заплањски Орфеј, Петровдански вијенац...), као и песничке награде Десанка Максимовић.

Уредник емисије: Вељко Жујовић