среда, 17. феб 2021, 16:00
Милан Боснић и Бојан Муждека
Милан Боснић, издавачка кућа „ProArtOrg", Бојан Муждека, „Галерија Б2"
ProArtOrg је основана 2005. године као невладина организација с циљем да организује културна дешавања, превасходно у области визуелне уметности, као и да помогне афирмацији младих уметника у иностранству. У том смислу, ProArtOrg је организовао бројне самосталне и групне изложбе, као и друга догађања, трибине, округле столове, дискусије и радионице у Србији и иностранству, при том врло често изналажећи неуобичајена места за презентацију уметности. Такође, један од циљева ProArtOrg јесте подршка развоју теорије визуелних уметности, и у том смислу од 2014. публикује теоријске студије које су делови уметничког докторског пројекта.
Ових дана ProArtOrg је објавио три нова издања докторких уметничких дисертација: Оливера Парлић Карајанковић „Ерос немогућих сусрета - скулпторалне форме постварених осећања", Владимир Николић „Крај света" и Немања Николић „Нацрт за један избрисиви заплет". Гост емисије је Милан Боснић, директор ProArtOrg-а и члан уметничке групе diStruktura.
У Галерији Б2 у току је изложба „Простор. Година иза нас" којом галерија резимира претходну годину али и обележава другу годишњицу постојања на београдској ликовној сцени. Поставка обухвата дела шест аутора који су излагали у у овом простору током претходне године а одражавају измењени концепт базиран на апстрактном изразу. Током прошле године креативни тим галерије је покушао смо да кроз наратив простора приближи публици рад шест аутора.
Прошлогодишњи (пандемијски) програм је започет изложбом дела Весне Голубовић (у сарадњи са Културним центром Београда) а настављен презентацијама Вељка Вујачића, Сандре Малић и Станка Црнобрње и Саше Панчића, да би био завршен једним специфичним циклусом Раде Селаковић. Простор је у тим свим случајевима поље рада и дејства али и визуелне и менталне рецепције, чиме се ствара могућности промене ако дође до промене његових структура. Гост је Бојан Муждека, кустос Галерије Б2.
Уредник и водитељ емисије: Сава Ристовић.
Коментари