Стотину година рада Медицинског факултета у Београду

Својом богатом историјом, која обухвата цео век, Медицински факултет у Београду представља један од стубова развоја медицине, медицинске едукације, истраживања, као и академског живота у Србији.

Покушаја да се оснује Медицински факултет у Београду било је 1905, 1910, 1911. и 1914. године. Ипак, почетак рада новог факултета знатно су одложили балкански ратови (1912-1913), а нарочито Велики рат, данас познатији као Први светски рат (1914-1918). Краљевским указом регента Александра Карађорђевића, 9. септембра 1919, именовани су и постављени за редовне професоре др Милан Јовановић Батут (хигијена), др Војислав Суботић (хирургија) и, на њихов предлог, др Драго Перовић (анатомија). Они су 6. фебруара 1920. године одржали прву, историјску седницу Колегијума Медицинског факултета, када су се и договорили о почетку рада. Професор Нико Миљанић имао је част да у Свечаној сали Универзитета, у Капетан-Мишином здању, одржи прво приступно предавање 9. децембра 1920. на Св. Алимпија Столпника. Тај датум се од 1970. године слави као Дан Медицинског факултета у Београду.

О историјату Медицинског факултета у Београду за емисију Контрапункт говоре шеф Катедре за ужу научну област Анатомија проф. др Ласло Пушкаш и проф. др Валентина Благојевић, руководилац наставе анатомије на енглеском језику. Слушаоци емисије Контрапункт биће у прилици да ексклузивно чују делове документарног филма посвећеног овом значајном јубилеју ‒ „Стотину година Медицинског факултета у Београду", који је урадила медијска кућа „Радост живота".

Аутор емисије је Биљана Ђоровић.