Споменик „Вечна ватра”

Град Београд ове године добија споменик „Вечна ватра", који ће бити постављен на Спомен-гробљу ослободиоцима Београда као симбол заједничког страдања Срба и Руса у највећем сукобу у модерној историји света.

Скулптурно-архитектонска композиција „Вечна ватра" налазиће се на месту где је постављена капсула са земљом из Русије у њене темеље фебруара 2020. године, када је министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу званично боравио у Београду.

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да ће споменик „Вечна ватра" бити круна сарадње двеју држава у години обележавања 75. годишњице победе над фашизмом.

Борбе за ослобођење Београда 14-20. октобра 1944. представљају најдраматичније догађаје у богатој ратној историји главног града. У овим борбама Народно-ослободилачка војска Југославије и снаге Црвене армије пресудно су допринеле разбијању немачког окупатора утврђеног у граду и трајно утврдиле антифашистичку позицију на завршетку Другог светског рата.

У постсоцијалистичкој Србији генерални друштвени однос према 20. октобру снажно био је обележен радикалном променом парадигме, која се мењала под утицајем општег процеса ревизије историје. Догађаји из октобра 1944. препуштени су забораву и латентној осуди, уз приметно потискивање из простора јавног обележавања традиција. У новијим тумачењима ослобођења Београда као историјске парадигме, поред осталог, ставља се акценат и на репресију коју су представници новоуспостављене власти вршили над својим противницима након ослобођења главног града.

Колики је данас значај 20. октобра? Шта је учинило време, а шта промене на геополитичкој сцени? Да ли неки значајни датуми неминовно бледе у погледима нових генерација према догађајима из прошлости?

Гости су историчари проф. др Алексеј Тимофејев и др Срђан Цветковић.

Аутор: Душанка Петровић