Револуција и просветитељство

Угурати једну крваву револуцију у енглеску повест, у којој је изглед легалитета примарна особина и повод општој гордости, значи направити им пакост. Јер оно што је на Континенту револуција, хаос, обрачун, општа макљажа, овде је легални преврат. Енглеска револуција је парламентарни подухват, само су европске револуције илегалне. Зато су непромишљени Французи свог краља смакли, свирепи Руси свог убили, неурачунљиви Срби свог кроз прозор бацили, а Енглези Чарлса I само смрћу казнили. Нијансе су значајне. Прво је свињарија, друго злочин, у српском случају глупост, а енглески је пример - једноставно погубљење.

Никаквих јубилеја или прослава те револуције нема. Не слави се, на пример, дан када је погубљен краљ, што је разумљиво у монархији, али се не слави ни сама револуција, иако се сматра да је она створила модерну Британију. (Б. Пекић)Овом занимљивом и интригантном опису Борислава Пекића може се додати да и код нас има нешто од тог енглеског духа. Србија је данас република, али нема Дан Републике. Тако се у страну склања како је наша република настала. Са друге стране, Даном државности обележава се дан када је на Сретење 1835. године донет први српски модерни устав. Међутим, тиме се заборавља на Немањиће и српску средњовековну државност, Душанов законик из 1349. године и Законоправило Светогa Саве из 1219. године, а српска државотворност за векове скраћује.

О револуцији и просветитељству разговарамо са Ивом Драшкић Вићановић, професором на Филолошком факултету у Београду.

Аутор емисије је Александар Лукић.