Историја Карловачке митрополије

Карловачка митрополија је била независна и самоуправна православна црквена област у Хабзбуршкој монархији и, пред крај свог постојања,у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Добила је име по свом дугогодишњем седишту у Сремским Карловцима.

У почетку је имала аутономни статус у оквиру Пећке патријаршије, да би је после укидања ове патријаршије Васељенска црква прећутно признала за потпуно независну и самоуправну. Карловачка митрополија основана је 1708. године. Од 1848. до 1920. митрополит карловачки је почасно носио титулу патријарха српског, коју Васељенска црква није признавала. Последњи патријарх, од 1907. до 1913., био је Лукијан Богдановић. Након његове смрти, митрополитски трон је остао празан седам година. Карловачка митрополија је 1920. године спојена са осталим српским црквеним областима у јединствену Српску патријаршију. Укидањем Карловачке митрополије-патријаршије (1920 ) њене епархије су ушле у састав обновљене, јединствене, Српске патријаршије. Мада је дуго времена била политички одсечена од Пећке патријаршије, Карловачка митрополија је успела да опстане, па чак и да је надживи. Својим радом је умногоме допринела очувању православља и јединства српског народа. То је уродило многим позитивним резултатима. Револуционарна 1848. година затекла је Србе спремне и сложне да се боре за своја вековна права проистекла из привилегија.

У овонедељној Ризници говоримо о оснивању Карловачке митрополије 1708.године, историјским и политичким околностима које јој претходе, периоду уједињења Митрополије Београдске и Карловачке (1726-1739) са седиштем у Београду и Сремским Карловцима, Великом веку Карловачке митрополије, митрополиту Павлу Ненадовићу (1749-1768), митрополиту Стефану Стратимировићу (1790-1836), ревоволуционарним догађајима у хабрзбуршкој монархији 1848. године., српском одлучном покрету, у јеку револуције, и националним захтевима Срба, отварању питања Српске Војводине, митрополиту Јосифу Рајачићу, потом архиепископу карловачком и патријарху српском од 1848 до 1861. године и његовим заслугама за стварање Српске Војводине а, биће и речи и о српским расколима и деобама 1861-1914 јер се политика све више меша у црквена питања, Велики рат и Уједињење.

Гост емисије је проф. др Горан Васин, Одсек за историју Филозофског факултета у Новом Саду.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.