Очување нормалног метаболизма и доброг здравља

Гост данашње Хипократије је магистар фармације и прехрамбено санитарни инжењер Драгољуб Павловић, аутор и формулатор програма функционалне хране Phytology Kardio Balans.
Метаболизам је израз који се користи да би се описао скуп свих хемијских реакција укључених у одржање живота ћелија и организма као целине. Уобичајена је подела метаболизма на две категорије:
Катаболизам тј. разградња молекула да би се добила енергија и
Анаболизам тј. синтеза свих компоненти потребних за ћелије организма.
Метаболизам је блиско повезан са исхраном и намирницама. Биоенергетика је израз који описује биохемијске или метаболичке путеве и начине којим ћелија мора добити енергију. Енергија у више форми једна је од виталних компоненти метаболизма.
Исхрана, метаболизам и енергија. Исхрана је кључ метаболизма, а путеви метаболизма зависе од хране коју разграђују да би се произвела енергија. Та енергија је, с друге стране, неопходна телу да би се синтетизовали протеини, нуклеинске киселине (ДНК, РНК) и тако даље.
Суштински потребне хранљиве материје обезбеђују енергију (калорије) као и неопходне хемикалије које тело не може само синтетизовати. Храна обезбеђује мноштво различитих супстанци које су суштински важне за стварање, одржавање и поправљање телесних ткива и за ефикасно функционисање тела. У исхрани су неопходне материје као што су угљеник, водоник, кисеоник, азот, форфор, сумпор и још око 20 других неорганских елемената. Главни елементи су у угљеним хидратима, мастима и протеинима. Уз то, неопходни су витамини, минерали и вода.
Угљени хидрати и метаболизам. Храна је снабдевач угљеним хидратима у три различите форме: скроб, шећер и целулоза (влакна). Скроб и шећер су главни и суштински извор енергије у животима људи. Влакна дају запремину храни и оброцима. Телесна ткива зависе од глукозе за све активности, а хидрати и шећер стварају глукозу током варења и другим формама метаболизма. Укупна акција сагоревања глукозе изражава се на следећи начин:

C6H12O6 + 6 O2 -----> 6 CO2 + 6 H2O + енергија
Већина људи храни се тако да им скоро половину оброка чине угљени хидрати, који у храну улазе преко пиринча, житарица, хлеба, кромпира, разних паста, макарона и слично.
Протеини и метаболизам. Протеини су главна градивна материја ткива и тела. Они су делови сваке ћелије у телу и помажу у прављењу структуре и функције хемоглобина како би преносио кисеоник, али и ензима како би извршавали виталне реакције и бескрајно много других функција у телу. Протеии су такође веома важни у снабдевању азотом за генетички материјал ДНК и РНК и за производњу енергије. Неопходни су у исхрани јер садрже амино-киселине. Од укупно 20 амино-киселина у телу није могуће синтетизовати њих 8 и зато се оне називају есенцијалним амино-киселинама.
Есенцијалне амино-киселине су: лизин, триптофан, леуцин, изолеуцин, фенилаланин, валин, тиреонин и треонин.
Храну са најбољим квалитетом беланчевина чине јаја, млеко, соја, месо, зелениш, цереалије и махунарке (легуминизе).
Маст и метаболизам. Масти су концентровани извори енергије. Оне по јединици масе производе два пута више енергије од протеина или угљених хидрата. Функције масти су да помажу у прављењу структуре ћелија; чине заштитни слој и изолацију виталних органа; помажу у апсорпцији витамина растворљивих у масти: обезбеђују резерве енергије. У есенцијалне масне киселине спадају линолеинска, линилинска и арахидонска киселина.Оне се морају уносити храном. Засићене масне киселине заједно са холестеролом учествују у формирању атеросклеротичних наслага у крвним удовима, па и оних у мозгу и срцу.
Минерали и витамини у метаболизму. Минерали у храни не доприносе директно енергијским потребама, али су важни у формирању метаболичких путева. У телу их има више од 50, а од њих је 25 суштински значајно. Кад недостају, дају специфичне симптоме. Витамини су суштинска хемијска једињења која се не могу стварати у телу и зато их мора бити у храни.
Метаболички путеви.Све хемијске реакције у организму организоване су дуж метаболичких путева. Основне хемикалије из хране трансформишу се уз помоћ ензима у друге хемикалије. Ензими су кључни у метаболизму зато што подстичу реакције за које је потребна енергија. Ензими делују само као катализатори и не учествују сами у хемијској реакцији. Они одржавају метаболичке путеве приликом промена ћелијске околине и сигнала са других околних ћелија.
Метаболички синдром је група здравствених поремећаја који се испољавају заједно и који представљају опасност од срчаних болести, можданог удара и дијабетеса тзв. тип 2. Та стања одликују се повишеним крвним притиском, повишеном концентрацијом шећера у крви, вишком масти око струка и енормно повишеним холестеролом и триглицеридима у крви.
Кад неко има један од та три поремерћаја, не значи да је жртва метаболичког синдрома, али значи да је у опасности од озбиљне болести. Уколико се јави више поремећаја, расте опасност од компликација као што су дијабетес тип 2 и болест срца. Метаболички синдром је чест и у САД и у Европи - око једне трећине становништва. Уколико неко има метаболички синдром или можда само неку од његових компоненти, потребна је битна промена начина живота како би се спречила или можда зауставила појава неког озбиљног здравственог проблема. Већина поремећаја у вези са метаболичким синдромом нема очигледне знаке и симптоме. Један знак који је видљив јесте претерано велики обим трбуха. Уколико је повишен шећер у крви, могу се појавити симптоми дијабетеса, попут учесталог мокрења, сталног осећаја жеђи и замућеног вида.
О начину очувања нормалног метаболизма и доброг здравља говориће нам наш драги и уважени гост.

Eмисију припрема и води Момчило Б. Ђорђевић.