Зубни имплантати

Гост данашње Хипократије је доктор Обрен Савић, специјaлиста за оралну и имплантациону хирургију.

Мада и деца знају да зубе треба редовно прати, има много безубог женског и мушког света у зрелим годинама који своју запуштеност, праћену задахом из уста, правдају недостатком новца. И у богатијом земљама се зарад уредних зуба узимају кредити јер протетика није јефтина. Али није ни претерано скупа, јер подиже цену саговорнику са лепим зубима. Ниједан други сигнал осим шармантног осмеха не осваја људе на први поглед, а већ у првим секундама разговора, поглед саговорника усмерава се на уста онога ко говори. Уколико се још појави разоружавајући осмех, и сложене ствари завршавају се брзо.
Протетичке потребе у целом свету су огромне, јер свакој одраслој особи у просеку недостаје 2.7 зуба, бар тако говоре најновији подаци у Европској унији. Сматра се да има двадесетак милиона сениора који у својим устима немају ниједан сопствени зуб. Због релативно ниских трошкова, мостови се и данас сматрају стандардном терапијом у третирању делимичних недостатака зуба и у осам од десет случајева имају оправдану примену. Поступак који се шири по Америци и по Европи, а познат је као Teeth-in-an-Hour, значи да се зуби могу направити и имплантирати у току једног сата, после чега пацијент одлази кући као да се ништа није догодило.
Модерна анестезија је један од најважнијих корака у савременој медицини и мора се признати да је последњих година она омогућила продор зубних имплантата за које се верује да ће, заиста, из темеља изменити методологију и технологију замене непостојећих зуба.
Раније, пре само неких десетак година, милиони људи са недостатком зуба аутоматски су се одлучивали на мостове. Данас постоји могућност избора.
Која је најбоља стратегија за надокнађивање дефеката у низу зуба, а да при томе буду задовољени и естетски и функционални услови? Технички и финансијски трошкови за расположиве мостове и чврсто усађене имлантате у потпуности се разликују, поготово кад безубе вилице атрофирају и остану без довољно коштане масе.
Нова техника планирања виртуелних операција и коштана надградња или надокнада атрофичних делова вилица у потпуности су неутралисали предности које су досад биле на страни мостова. Титанијумски клинови са спиралном површином чврсто "анкерују" вештачки зубни корен у једну од вилица на којој постоје празна места за зубе, тако да је трајност имплантираног зуба енормно порасла. Сходно једној актуелној студији са Универзитетске клинике у Берну, вероватноћа десетогодишњег опстанка имплантата заједно са мостом који носи износи 97 одсто, док круница стављена на састругани зуб после десет година опстаје у 87 одсто случајева.
Уколико недостаје коштане супстанце, што се дешава кад се вилица тањи због недостака зуба, ствар се компликује, али се решава узимањем костију са других места. Сматра се да ће у најскоријој будућности молекуларни биолози и орални хирурзи успети да створе нове биомолекуле, који ће расти у разређеним костима вилица и тако ће надокнадити изгубљену коштану масу. Револуционарни успеси дентиста причу о трећим зубима полако претварају у стварност. За разлику од прошлих времена, у којима се знало да су разговори о тешком жвакању чврсте хране услед недостатка зуба или слабих мостова прави табу, данас су имплантати као замена за изгубљене зубе постали статусни симбол.
Имплантати зуба који се не могу разликовати од природних, на холивудској и европској проминентној сцени одавно су нормална и незаобилазна ствар. Имплантирани зуби изгледају боље него њихови оригинали.Беспрекорни зуби одмах падају у очи, нарочито кад се тражи нови посао. Није толико важно да ли посао тражи фризер, стручњак за компјутере или спољни момак.
Због релативно ниских трошкова, мостови се и данас сматрају стандардном терапијом у третирању појединачног недостатка зуба. У осам од десет случајева мостови имају оправдану примену. Међутим, суседни, па макар и потпуно здрави зуби, морају се састругати тако да се, у суштини, оштећују два здрава зуба да би се надоместио један недостајући. Ово је, наравно, у супротности са експертским правилом које говори да је највиши циљ зубне медицине очување здравог зуба.

"Време, стрпљење и новац су неопходни јер пут ка имплантату није поподневна шетња у којој се јављају претерана очекивања. Често су потребни месеци испитивања, испробавања и прерачунавања, што се све одиграва од момента првог размишљања о имплантату, па до дефинитивне одлуке", каже наш уважени гост, орални хурург Обрен Савић.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.