Велика оперска тура 2019/20

У недељу, 8. марта, на Међународни дан жена, на таласима Радио Београда 2 и Трећег програма Радио Београда можете пратити једину оперу француске композиторке и педагошкиње Нађе Буланже. Ова уметница је била један од најутицајнијих композитора са почетка 20. века, а листа њених ученика обухватала ја навећа имена музике наредних 100 година - од Игора Стравинског, Бенџамина Бритна, Франсиса Пуленка, преко Арона Копленда, Квинсија Џоунса, Данијела Баренбоима, Астора Пјацоле до Филипа Гласа.

Нађа Буланже се наводно добровољно повукла са композиторске сцене, како би отворила простор за млађу сестру Лили, која ће развити успешну каријеру. Али пре тога, 1909. године довршила је своју једину оперу, Мртви град. Прво јавно извођење овог дела уприличено је 2005. године у Италији - скоро 100 година након њеног настанка. Концертно извођење које ћете у директном преносу пратити из Опере у Гетеборгу је тек друго јавно извођење овог дела.

Опера Мртви град је прича испуњена симболизмом, декаденцијом и љубави прена антици. Одвија се међу рушевинама Агамемнонове палате у Микени, где археолози трагају за изгубљеним градом. Један од археолога је Леонар, који је на ископину дошао у пратњи своје сестре Хебе, свог доброг пријатеља Александра и његове слепе жене Ане. Прича доноси комплексан след догађаја који укључују опсесију, забрањену жељу и ирационалност, у којима Ана, упркос недостатку вида, увиђа реалност много јасније него они који је окружују.

Музика опере Мртви град је импресонистичка, са богатом оркестарског палетом и расположењима која подсећају на Дебисија и Равела. Написана је исте године када и Штраусова опера Електра, која описује убиство Агамемнона, за чијим гробом археолози трагају у опери Нађе Буланже. Дело је настало, дакле, у периоду када је владала фасцинација подсвесним и у којем је симболизам дубоко продрео у уметност.

Уреднице преноса биће Ксенија Стевановић и Ивана Неимаревић