Лечење малигних болести зрачењем

Гости данашње Хипократије су др Татјана Арсенијевић, шеф одсека за радиотерапију малигних тумора торакса у Клиници за радијациону онкологију и дијагностику Института за онкологију и радиологију Србије ( ИОРС) и примаријус др Марко Дожић, специјалиста радиолог и шеф Одсека за имиџинг и планирање Дневне болнице радиотерапије у ИОРС.

Злоћудне болести за које се обично користи општи назив рак или карцином, нешто је најгоре што се било коме у животу догодити може. У неким случајевима оваквих болести, обично ранооткривеним, за лечење су довољни само наменски лекови и одговарајући хируршки поступци, док се у 50 одсто других случајева користи терапија зрачењем и хемотерапија цитостатицима. Доскора, у Србији и у Београду било је мање апарата за зрачну терапију него што је потребно, па су зрачења обављалн и после поноћи. Осим тога, постојале су прилично дугачке листе чекања да би се дошло на ред, што је и за лекаре и за болеснике било фрустрирајуће. Те листе су постојале годинама јер се 50 одсто свих оболелих од малигних болести лечи зрачењем. Срећом, у новије време стање се изменило. Данас уместо четири линеарна акцелератора, тзв. линака, који су последња реч технике, у Институту их има 8, а у целој Србији 25. Линеарни акцелератори користе електронске и фотонске снопове, који се из машина тј. линака избацују помоћу електронских топова према циљу одн. тамо где је рак. Електронска артиљерија ради пуним капацитетом и зато више нема листа чекања. Срећом, и медицински центри у Кладову, Нишу и Крагујевцу добили су по једну линак машину, тако да их данас у Србији има 25, чиме је постигнут европски стандард о једном акцелератору на 250 000 становника.

О начину лечења малигних болести зрачењем у Хипократији ће говориће наши поштовани гости.

Аутор и водитељ емисије: Момчило Б. Ђорђевић