Филозофија и српска историја

Да Срб означава, и слободу и да се овим именом само онај зове из србског народа који је слободан, то сваки Србин зна. Тако Црногорац Србина из дан.Србије кад није разположен зове „Шумадинац" зато што даје данак Турчину, а остале Србе још под туђином за жива бога неће назвати Србином. Они су или Лацмани, или Швабе, или раја итд. а Србин римокатоличке вере, као слободан у својој римокатоличкој држави аустријској, није ништа друго, до ђаурин, а не Србин с тога, што и ако је једне вере са царем своим, опет му овај није из његова народа итд.

                                                                                                             Милош Милојевић 

Према Коену и Нејгелу, у историјском истраживању потребно је одговорити на следећа питања:

1. Да ли су подаци истраживања прихватљиви као сведочанство; да ли су извори прави?
2. Шта је значење тврђења која су садржана у изворима; шта ти остаци значе?
3. Да ли су истинита тврђења која су изведена из података; да ли се можемо ослонити на изворе информација о прошлости?
4. Каква су објашњења за прошле догађаје; какве су систематске везе између различитих тврђења која су установљена као истинита, помоћу којих постижемо разумевање прошлости? 

У српској историографији друге половине 19. века водио се велики спор између тзв. романтичарске и критичке школе. У тој борби, барем што се тиче званичне школске учености, победу је однела ова друга, чији је главни представник био Иларион Руварац, архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег, ректор Карловачке богословије и академик. Критицизам у историјском истраживању подразумевао је, између осталог, да традиција као историјски извор није прихватљива, те да се треба посветити оним изворима који су по времену и месту веродостојнији. Матица српска установила је 2015. године и награду под именом Илариона Руварца за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје на српском језику.
С друге стране, Милош Милојевић и други припадници тзв. романтичарске школе проглашени су шарлатанима и псеудоисторичарима који су скрајнути и данас готово заборављени. Међутим, оправдано је барем поставити питање да ли се стручна јавност у том погледу огрешила.

О проблемима филозофије и српске историје разговарамо у понедељак, 3. фебруара 2020. године, са филозофом и књижевником Миланом Младеновићем.

Аутор и водитељ емисије: Александар Лукић