Како је настала медицина у Старом Египту пре 5000 година

Средиште овонедељног разговора је медицина старих Египћана. Подаци о њој се срећу у књижевним и историјским текстовима. Неки медицински феномени забележени су у ликовним уметностима. Има трагова и на археолошким налазиштима, а од великог значаја за медицину је и проучавање мумија.
О лекарима и лечењу у древном Египту, о боговима чију су помоћ Египћани тражили у болести, угледу који је египатска медицина имала у очима старих Грка, о томе како је у Европи од средњег века до модерног доба прах мумије сматран леком - неке су од тема о којима ће говорити наша данашња гошћа која је докторирала на Одељењу за египтологију Универзитета у Хамбургу.
Од друге половине четвртог миленијума пре нове ере, па све до инвазије Персијанаца 523. године пре нове ере, исхрана, медицина и живот у старом Египту били су неупоредиво бољи него на суседним територијама. Главни савети лекара о чувању здравља односили су се на правилну исхрану (не треба јести сирову храну, пре свега сирову рибу и сирово животињско месо и сл.). Како је земља у долини Нила била плодна, хране Египћанима није недостајало, осим после великих суша. Главни усеви били су двозрна пшеница и јечам. Користили су се на различите начине, али најчешће за прављење векни или погача, припреманих некад и с квасцем. Процењује се да је један земљорадник могао да исхрани 20 особа само јечмом са своје њиве. Јечам је коришћен и за производњу пива. Осим житарица, узгајане су и различите врсте воћа и и поврћа. Уље се добијало прерадом ланеног семена.
Све до 19. века, главни извор података о медицини старог Египта потиче из сачуваних списа касне антике. Грчки историчар Херодот посетио је Египат око 440. године п.н.е., а потом је опширно описао своја запажања о староегипатским медицинским поступцима. Хипократ, „отац медицине", и Гален, чувени грчки и римски анатом и лекар, проучавали су медицину и у египатском храму Аменхотепа. Из овога се може закључити да су знања из медицине која су поседовали Египћани допринела развоју медицине у античкој Грчкој.

Кад је 1882. године дешифрован уклесани текст на каменом блоку из Розете, лучког града на обали Средоземног мора, постало је лакше преводити египатске текстове писане хијероглифима, па и оне посвећене медицинским темама. Тако се дошло до чувених папируса Едвина Смита и Еберсових папируса, који се данас чувају у Лондонском музеју. Смитов папирус је вероватно писан 1600. године п.н.е., али се сматра копијом неких папируса из 3000. година п.н.е. У папирусу Едвина Смита, који се може сматрати уџбеником хирургије, дате су детаљне анатомске опсервације, описују се симптоми неких болести, дијагнозе, начини лечења и процене изгледа за излечење, што је, у основи, исти рационални приступ који се и данас користи. Еберсов папирус, датиран 1550 п.н.е., садржи 877 рецепата намењених лечењу различитих болести. Неки од рецепата мешавина су медицинских и магијских елемената, јер су све сфере живота у старом Египту биле дубоко прожете религијом и магијом, па и медицина. У истом папирусу помињу се и тумори као болест и описује се начин њиховог одстрањења. Египћани си имали извесна, исправна, анатомска знања. На пример, током просеца класичне мумификације знали су тачно како и где треба убацити инструменте да би доспели до базе лобање. Кроз отвор на бази лобање одстранили би поступно цео мозак. Осим тога, имали су и општу идеју о позицији органа у унутрашњости тела. Знали су шта је пулс и како настаје. Иако нису ништа знали о циркулацији крви, правили су разлику између крвних судова, тетива и живаца. Имали су теорију о телесним каналима кроз које пролазе ваздух, вода и крв, што је била аналогија са реком Нил. Кад нема воде из Нила, нема ни усева, што је слично прекиду живота кад нема дотока крви. Кад је вода блокирана, усеви се суше, а кад је прекинут пролаз крви кроз канале, тело је болесно. Да би се стање поправило, болесници би добијали лекове за чишћење помоћу којих би се деблокирали телесни канали.
Хирургија је у старом Египту била развијена медицинска дисциплина. Најстарији метални инструменти у свету били су смишљени у старом Египту, а направљени су од бронзе и бакра. Египатски хирурзи разликовали су три категорије повреда: оне које се могу лечити, оне које су проблематичне и које се прво морају неко време посматрати, а потом можда лечити и, најзад, оне које су неизлечиве. Користили су ножеве, куке, бургије, пинцете, тестере.
Кахунов гинеколошки папирус бави се женским тегобама, укључујући и проблем зачећа. До сада су сачувана 34 папируса о дијагнозама болести и лечењу неких од њих. Папируси потичу из 1800. године п.н.е., те се сматрају најстаријим сачуваним медицинским текстовима.
Медицинска знања и вештине старог Египта имали су одличну репутацију у ондашњем свету јер су владари других империја молили фараоне да им шаљу најбоље лекаре какао би лечили чланове њихових породица.

Емисију припрема и води Момчило Б. Ђорђевић.