Ризница

У Галерији САНУ, од 13. децембра 2019. године, до 31 марта 2020. године, посетиоци могу да виде изузетну изложбу: "Духовно и културно наслеђе манастира Студенице - древност, постојаност, савременост", коју је Српска академија наука и уметности припремила у сарадњи са манастиром Студеница. Овим научно-стручним пројектом уједно се обележава и велики јубилеј - 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Циљ изложбе је био да се укрштањем аутентичних артефаката и конвенционалих експоната са новим технологијама и дигиталним инсталацијама,креира интерактивна, савремена презентација манастира Студеница.

"Студеница и њено културно благо одабрани су да репрезентују значај српске црквене уметности и њену високу естетску вредност из више разлога. Заснована заслугом Стефана Немање, утемељита самосталне српске државе и родоначелника династије Немањића, студеничка Богородичина црква, намењена да служи као ктиторово гробно место, одмах по изградњи и живописању постала је у српској средини врхунски уметнички узор, опонашан вековима. Поред угледа ктитора и веровања у чудотворност његових моштију, томе је посебно допринела изванредна вештина ангажованих градитеља, скулптора и сликара, образованих на најбољим традицијама романичке и византијске уметности. После Немањине смрти ктиторско право у Студеници наследили су његови синови, с тим да је од 1207. године бригу о манастиру и његовом украшавању преузео најмлађи од њих, Сава, у то време јеромонах. Он је управо као архимандрит Студенице припремао услове за стварање српске аутокефалне цркве. Лепоту манастира увећавали су и Немањићи треће и четврте генерације,посебно краљ Милутин. Он је саградио параклис посвећен Богородичиним родитељима, светом Јоакиму и Ани, касније по њему назван Краљевом црквом. То је грађевина љупке, складне архитектуре и изврсних фресака, проистеклих из руку Михаила Астрапа, једног од највећих византијских сликара епохе. Величанствености манастира доприносили су и поручиоци и приложници уметничких дела из познијих времена, почев од првих дана дугог турског ропства све до савременог доба. Они су богатили и богате библиотеку Студенице, опремили њене цркве и ризницу новим иконама, књигама и сасудима тако да је славна Немањина задужбина непрекидно представљала и још увек јесте жариште националне културе" (академик Миодраг Марковић, аутор изложбе: Духовно и културно наслеђе манастира Студенице - древност, постојаност, савременост).

Гост овонедељне Ризнице је академик Миодраг Марковић, редовни професор Филозофског факултета у Београду, Одељење за историју уметности, аутор изложбе у Галерији САНУ: "Духовно и културно наслеђе манастира Студенице - древност,постојаност, савременост, као и уредник пратећег каталога.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.