Хипократија

Гост данашње Хипократије је др Срђан Николић, начелник Клинике за онколошку хирургију Института за онкологију Србије и доцент на Медицинском факултету у Београду.

Онкологија је медицинска дисциплина која се бави превенцијом, дијагностиком и лечењем разних врста канцера тј. рака. Могло би се помислити да је реч о грани медицине која је новијег датума, јер се о њој у последњих педесетак година говори много више него раније. Ипак, није тако. Канцер као појам описиван је још пре 3 000 година у старом Египту и медитеранском базену. У данашње време милиони људи имају канцер или су га имали раније. На списку узрочника смрти у целом свету, канцер је на другом неславном месту, одмах иза болести крвних судова срца. Статистика каже да се једна половина мушкараца и једна трећина жена разболе од неке врсте канцера током живота. Срећом, од канцера се више не оболева тако често и не умире се врло брзо после појаве болести и постављања дијагнозе. За то су заслужне три важне компоненте: превенција пушења, смањена употреба алкохола и скрининг, тј. специјалистички преглед из предострожности, чиме се на време открива канцер и лечење је ефикасније. Канцер се увек лечи на основу закључака донетих на мултидисциплинарним конференцијама онколога који узимају у обзир најновија достигнућа у лечењу.

Онколози најпре дијагностикују канцер и процењују степен малигности. За дијагнозу је најважнија клиничка историја или ток болести пацијента. Најчешћи симптоми који указују на карцином јесу: замор, губитак тежине, необјашњива анемија и повишена температура непознатог узрока. Онкологија зависи од биопсије, тј. узимања узорака туморског ткива и његовог прегледа под микроскопом. Друге дијагностичке методе су: ендоскопија, рендгенска снимања, ултразвук, ЦТ скенирање, магнетна резонанца, томографија емисије позитрона - ПЕТ и друге нуклеарне технике у медицинске сврхе. Обавезно је и одређивање туморских маркера, који дефинишу биологију канцера. Терапија канцера планира се тако да одговара пацијенту. Она се обавља зрачењем, хемотерапијом цитостатицима и хируршким поступцима. Један од најкомпликованијих, али и најкориснијих поступака јесте комбинација регионалног хируршког и хемијског (цитостатског) лечења малигних тумора, при чему се токсичном дејству цитостатика не излаже цело тело већ само његов оболели део. За то је потребно раздвојити циркулацију крви и лимфе од региона у коме је канцер, а неизбежна је екстракорпорална циркулација, што захтева посебну медицинску инсталацију и специјално обучено особље. Тај метод лечења карцинома назван је регионална терапија малигнитета уз помоћ изоловане перфузије (перфузија = проток крви, течности или раствореног лека кроз неко ткиво или орган), а наш данашњи гост примењује га са својим сарадницима већ неколико година на Клиници за онколошку хирургију Института за онкологију Србије. Доцент др Срђан Николић је са својом сарадницом др Надом Сантрач, анестезиологом, ове године уредио и публиковао монографију „Изолована перфузија као регионална терапија малигнитета", о којој ће у данашњој Хипократији бити речи.

Eмисију припрема и води Момчило Б. Ђорђевић.