Знакови

У галерији "Мењачница" Гете института у Београду, уметник и писац, Дејан Атанацковић се представио једном од варијанти пројекта "Часови немачког", којим проблематизује питање расељења банатских Немаца после Другог светског рата. Тачније речено, овим пројектом, који је презентован у неколико варијација у земљи и иностранству од 2009. године, Дејан Атанацковић разматра колективни, дириговани заборав као модел сећања и односа према историји.

Ово је само један од неколико пројеката којима Дејан Атанацковић разматра однос истине и измишљеног, реалности и имагинације, као својеврсни modus operandi савременог човека, посебно онога који се налази у Србији, указујући да ни машта није у стању да створи оно што човек у реалности може да начини. То је његов специфични критички модел који је применио и у свом роману "Лузитанија" за који је 2018. добио престижну Нинову награду.

Наративност, јасна или скривена, јесте и једна од основних карактеристика визуелног израза Дејана Атанацковића и без обзира на медиј којим се изражава, представљена дела јесу део једног ширег/широког наратива проистеклог из уметниковог систематичног промишљања стварности.

Дејан Атанацковић је завршио студије сликарства на фирентинској Академији лепих уметности (Accademia di Belle Arti) 1996. године, и на истом факултету је био и предавач од 2002. до 2005. године. Од 2000. предаје мултимедијалну уметност на америчком универзитетском програму "SACI" у Фиренци. Од 2005. до 2010. водио је програм културне и дидактичке размене између Београда и Фиренце под називом "Оутсиде". Године 2009. покренуо је у Београду пројекат "Други поглед" посвећен тумачењу града кроз визуру "алтернативних водича", припадника маргинализованих група, у сарадњи са Музејом савремене уметности. Остварио је бројне самосталне изложбе у Србији и свету, а учествовао је и у бројним групним уметничким манифестацијама.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.